Просветни гласник

настава и кулгура

371

^ивања, помоћу кога творевине мисли иостају схватљивим и преношљивим, има опасан ирестиж. Јасност нам изгдеда као синоним истине: то је замка, коју нам иружа сама интелигенција. Еад се човек, уопште, даје тако лако преварити појмовима и речима, у којима изражава своје интедектуалне креадије, како учитељ, иосебице, не би имао особиту наклоност према овом изврсном оруђу у настави? Није, дакле, случајно, већ у смислу оиштих закона човечјег духа, што се Школа, која треба да припреми за живот, стадно издаже опасности да се стави у место живота. Та јој .је тежња, ипак, без икакве сумње, рђава. Није само у практичном погледу непотиуна настава у којој апсолутно недостаје заузетости за стварношћу: велика је и озбиљна погрешка, за саму интелигенцију, бити немоћан и везивати између себе идеју и стварност, науку и живот. Зло, ^оје неодступно прети Школи, треба енергично ^узбити. Какав је лек који у том треба уиотребитм? II Вољни да пресеку ово зло у његову корену многобројни духови, и данас још, расположени су да заузму чиет и прост противположај према апстрактним и интелектуалиим методама; и пошто се циљ, којем треба тежити, састоји у томе да се Формирају деца за практичан живот, они сматрају да баш сам живот и треба да буде једина основа васпитања и наставе. Живот из живота, а не из књига и с Формулама: таква је, може се рећи, њихова девиза. Еад се овако ствар гледа и посматра, морално васпитање у Школи, треба у суштини да се састоји у томе не да снабде детињу главу прописима, већ да у њему развија навике. Но, велики Фактор навике јесте радљивост и понављање радљивоети. Удалићемо, дакле, оне апстрактне принципе и апстрактна резоновања који су имали намеру да се наметну духу детињем пре но што је овај и констатовао њихово остварење у Фактима. Морално искуство и непосредно појимање треба да буду полазна тачка за сваки нокушај да се Формулишу морална правила; и самим тим истим правилима придаваћемо мало вредностп, пошто је, на крају крајева, завршетак свему радљивост, и пошто су навике, поставши сличне инстинктима, покретач сасвим друкчемоћан и сигуран, но што су апстрактни принципи најнаучније изведени. Улога наставникова састојаће се да се користи и корисно послужи свима приликама школског живота да чак и изазове, кад настане потреба, згодне случајеве, како би, на тај начин, учинио да се породе и учврсте код деце оне навике, које је себи ставио у задатак да им улије.