Просветни гласник

379

удеда и психолошки моменат: тек где-где се из далека осећа потреба да се при томе узме у обзир и сама стварност. Зато треба приступити реконструкцији целе процедуре којом се додази до реченице. Полазна је тачка свет чији Факт у уму изазива мисао, а ову човек у говору изражава реченицом. На основу анализе Факта, мисли и реченице, затим њихових чињеница, најзад онога односа којим од појединих чињеаица постају ове целине (Факт, мисао, реченица), долази се до граматичких деФиниција које су много појмљивије и приступачније свакоме, а нарочито онима који о логици и психологији не могу имати ни појма. 4. Г. Миливоје Башић: Реферат о расарави С. П. 1'озанова „Извори живота св. Саве од Теодосија ." — Пошто није било довољно времена реФерат је одложен за идући састанак.

IX Састама^. (10 децембра, 1911) 1. Пријавили су се и примљени за чланове: г. г. Хенрик Лилер, директор Треће Београдске Гимназије, Милан Павловић, проФесор Богословије Св. Саве, Д-р Тихомир Ђорђевић, доцент Универзитега и г-ђице Зорка Јањушевић, Зорка Божић и Бранка Толмачева, наставнице В. Женске Школе (Београд). 2. Г. Миливоје Башић: Реферат о расирави С. П. Розанова „Извори живота св. Саве од Теодосија ". — РеФерент се не слаже са погледима изреченим у расправи. Што Розанов сматра да је Теодосијев увод узет из „Живота Св. Саве Освећенога" можда је обратан случај, т. ј. да је из Теодосија увод унесен у тај спис. То исто, по мишљењу реФерента, вреди и за „Грамату" карејској ћелији од архиепископа Никодима, као другом извору Теодосијевог дела; ту би могао тако исто бити обратан случај. Што је Розанов нашао за Теодосијеву „Похвалу Св. Сави и Св. Симеуну" да је и она постала ио „Похвали Св. Сави Освећеном и Св. ЈеФтимију" то реФерент сматра да није ствар доказана. Тако исто реФерент сматра да се ни по чем не може утврдити да је Теодосије, како Розанов мисли, родом из Солуна, или јужних крајева. Не само не доказано, него врло чудновато изгледа реФеренту тврђење Розанова да Григорије, којег Теодосије помиње као побудиоца на тај посао није нико други него Глигорије Палама, митрополит солунски. По мигаљењу реФерента књига . Розанова није дала никакве нове резултате, али су методи њени за препоруку. — РеФерат је штампан у Сриском Кпижевном Гласнику, 1912, књ. XXVIII стр. 230. 3. Г. Д-р Милан Ђурчин: Реферат о новим сриско-немачким и немачко-сриским речницима (г. г. Јована Кангрге и д-р И. Шерцера).