Просветни гласник

ЗАПИСНИЦИ

381

лена" Кјабрерина и „Мандаљена Покорница" Бунићева јесу без икакве бдиже сличности ма колико Кулишић хтео противно да докаже. То исто важи и за лирске песме, где су сличности са Кјабрером често само по општем мотиву; те су Бунићеве песме могле и сасвим самостално постати. За критику текста реФерент надази да је труд Кулишићев негде био потпуно издишан. Разлике у рукописима, који су сви преписи са штампаног издања ,Мандаљене" из 1659 године, није било ни мал.о корисно хватати. Кудишић је нашао до 20 Бунићевих песама и дао их у додатку своје књиге. Естетичке оцене Бунићевих песама нема у Кулишићевој књизи, и то је ведики недостатак који се ничим не даје објаснити. — РеФерат је штампан у Сриском Књижевном Гласнику, 1912, књ. ХХУШ стр. 295 и 363.

XI Састана^. (10 фебруара, 1912 године) 1. Г. Павле Поповић: 1'еферат о књизи Д-р Матије Мурка „(хезсМсМе Аег аИег. кшШагччсћ. 1АиегеФлге/п и . — РеФерент надази да су ирве три главе, које су увод у историју југословенских књижевности, врло добро израђене, нарочито глава трећа, о Ћирилу и Методију. Што се тиче глава које о самим југословенским књижевностима говоре, реФерент налази да су неједнако израђене. Глава (IV) о словеначкој књижевности врло је добра. Оне о бугарској књижевности (V и VIII) доста су добре, документоване и довољног обима; претерано .је приказан утицај апокриФа на народну књижевност. Главе посвећене српско-хрватској књижевности (VI, IX—XIII) најмање су добре. КласиФикација те књижевности је по покрајинама што је незгодно, као што уопште класиФикација књиге није најбоља. Историска позаднина каткада узима несразмерно много места, више каткад него саме књижевне појаве. Уз то, историско објашњење литерарних појава далеко је од тога да буде право објашњење; то објашњење у ствари не лежи толико у прегледу политичких догађаја колико у културним односима онога времена, а на њих није Мурко скоро ни мало пажње обратио. Истина је и то да је задатак Мурков у том погледу био особито тежак. ГеФерент даље бележи око 20 детаљних ногрешака и на крају обазире се на полемику Ћоровића и Мурка новодом ове књиге. — РеФерат је штампан у ОетзсЈш ПИегаШггеИипд XXXIII, 1911, 13 и Сриском Епижевном Гласнику 1912, књ. XXVIII стр. 540. 2. Г. Д-р Адександар Белић: 0 научном ироучавању сриског језика. — Предавач је изнео како данас стоје студије из лингвистике и указао на правац којим их ваља упутити.