Просветни гласник

474

ПРОСВЕТНЛ ГЛАСНИК

{ови изрази значе у главном исто), које објашњава стварност на тај начин што је замишља удешену с обзиром на човека. Под принудним дејством почитнвне науке, осетила се нрека нотреба да се одбаци ово лажно тумачење природе; али у пркос тога човек је остао морални центар васионе. Дакле борба против антроноцентризма није још ни издалека приведена крају; нај јаче његове иозиције нису још ни окрзнуте. Он је изгубио само један спољашњи бедем. Тврђава је још у његовим рукама, а њу освојити биће већ много теже. Међутим и око ње се већ намешта опсада, а то од стране социјалних наука, које су предузеле да проуче друштво на исти начин као што ое испитује природа, и које, место да узму за полазну тачку моралну свест као неку врсту природног откровења, аналишу морале који иостоје, исто као што природне науке аналишу тела. Али овај задатак је много сложенији, много тежи него Коперников и Галилејев, а отпор на који ће наићи научницн биће још куд и камо жешћи и тврдоглавији него тамо. Одрећи се моралног антроноцентризма, значиће коначно раскрстити са Финалистичким и верским постулатима, то јест изједначити науку о моралним или социјалним стварима са осталим природним наукама. Скуп моралних појава у даном друштву неће више имати изузетан ноложај међу осталим појавама (иравним, нолитичким, економским, интелектуалним и другим) коЈе се у истој средини истовремено јављају. Морал ће се схватити као зависан од њих, а оне онет зависне од њега. Он ће бити „природан" у истом смислу у ком су то и друге појаве. Са религиозне тачке гледишта, скест може и даље остати „свеопшти законодавац у области циљева", „члан небесног царства", „становпик у краљевству божјем-. Али наука, стављајући се на супротно гледиште, не само што ће се онирати свођењу свих друштвених појава на свест као на њихов центар, него ће још гледати да сваку моралну свест објасни целокупном друштвеном реалношћу, према којој се и сама та свест односи као део. III Последице употребе ове научне методе мењају не само карактер моралних испитивања, него им још премештају и осовину и тежаште. Оно што је служило за основ објашњењу, а то је морална свест, постаје на. против нредмет научног пстраживања Место да се умује о човеку као природно моралном бићу, ваља сад показати како се образовао скуп обавеза, прописа и забрана., који сачињава морал извесног друштва, и у каквој вези стоји са осталим друштвеним појавама. У будуће, ми немамо више права тврдити да спољашње разлике морала који постоје или су већ постојали, крију основ или корен заједнички свима моралним системима. Ну ако баш хоћемо да правимо ту хипотезу. — а то нам је слободно, под условом да је после оверимо Фак-