Просветни гласник

488

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

На тај начин стичемо ону лепу особину да се можемо свуда повући сами у себе и да можемо црпети у великом резервоару неутралних и оригинадних идеја које имамо у себи тек у кдици. Знајмо пре свега шта хоћемо; васпоставимо идан; сагдедајмо циљ и етапе које су поређане по путу, учинимо сав тај мента.шн рад са размишљааем, концентрацијом. Учинимо то радећи. Концентрација је иодобност да се прикупе све наше идеје ка једном предмету, тако да се нагомилају на њему све наше менталне нисли; те се моћи не само додају већ се једна другом умножавају. Ово ментално „умножавање" подсећана рад сочива које прикупља сунчане зраке у жижу. Имамо ли да савладамо какву тешкоћу ? Све наше моћи треба да буду на то усредсређене. Да ли нам је што потребно? Желимо ли какву ствар? Управимо на то сву своју пажњу и сву своју одушевљену делатност, све док не постигнемо резултат. Не идимо од предмета предмету, не упропашћујмо улудо своје подобности. Концентришимо их зарад једног циља, па ма како он био мало важан. Кад је један постигнут, изаберимо други, важнији, и научимо тако да уједноммоменту радимо само једну ствар, не скрећући, нити се пак удаљавајући од главног циља. Располажимо сами собом. Да би се успело у животу треба се потпуно иредати своме позиву и послу и живети искључиво са идејом о испуњењу тога позива; научимо се да увек и како ваља Фиксирамо своју пажњу; тако ћемо развити концентрацију, погодбу да стекнемо моћ расуђивања и меморију. Нема велике заслуге у томе да се усредсреди своја пажња на какву привлачну ствар; такође се треба навикавати да се концентришемо и на стварима незахвалним; спрва се концентришимо на стварима интересантним, и затим пређимо на ствари теже, чим се подобност развије. Тако исто стекнимо подобносг: постојаност; да би се успело треба имати упорности, издржљивости, и не попуштати пре но што се добило оно што се хтело. Издржљивост дејствује својом привлачношћу и са даљине на предмет који се жели. Велики људи дугују за свој успех својој енергији, својем неуморном постојанству; упорности коју ништа није у стању да савлада. Треба ненрекидно да тежимо циљу који смо себи истакли: „Воља ствара од човека гиганта". Одлучан човек влада догађајима; далеко од тога да иусти да они њиме уирављају, он их нагони да служе његовим намерама. Воља се може упоредити са радничким ножницама. Постојаност је рука која притискује на ножнице и ту се задржава док се не добије тражени и жељени резултат. Да би се стекла и развила постојаност треба се вежбати да се Фиксира дух за одређено време; треба концентрисати подобности на