Просветни гласник

НАСТЛВА И КУЛТУТА

493

II данас се у свима школама дежура. За ме би било од велика интереса да чујем: да ли су ова закон<жа дежурства одмакла од наших добровољних ? Закон је учинио добро што је то наредио. За наше прилике. за наше ирилично дивље нарави, нотребно је да и игра дечја стоји под утицајем наставника. Разуме^ се ако се дежурство врши с вољом и сматра за исто тако важну и озбиљну службу као и настава. Корист од дежурства потенцира се ако наставници од времена на време на конФеренцијама говоре само о дежурању, па том приликом измењају мисли о свему ономе што су на дежурству запазили. Све то би ишло у придог јединства рада у школи, који је за целокупни успех од велпкога значаја. IX. „Оглашени". Обично сваки разред има по кога ученика, који се сматра за ,најгорег". Негде их има и више. То су „оглашени". На њих се не гледа као на остале ђаке. Наставници се њима мање баве, а често неће за њих ни да знају. Не прозивају их, а и ако их прозову, то бива изузетно брзо. После неколико изговорених или промуцаних реченица наставник објави: „Ето, опет не знаш — одлази на место". „Оглашени- су доиста јад школе и разреда, али највећи јад себи и својим родитељима. Оглашених има свуда. Има их у сваком друштву, па и у школи. Није овде место, али биће од интереса један мој доживљај из ревизије основних школа 1879 године. Вредно га је забележити. Било је у селу М. округа пожаревачког. Основна четвороразредна неподељена школа. Један учитељ у сва четири разреда. Ученици седе у два реда клупа. На левој страни у две клупе збили се неколицина ученика јаче него по другим клупама. Приметих то, али не запитах зашто. Почео је испит. Ја прозивам ученике, а учитељ пита. Дође ред и на једнога из оне две клуне. Дете устаде. Учитељ се окрену мени и саопшти ми: „Овај не зна ништа". — Молим вас питајте га, одговорих ја. — Ама он ништа не зна, понови учитељ. Шта сам могао да радим, него да продужим прозивање. Кад се диже други из оне клупе, учитељ опет: „И овај не зна ништа". — Покушајте да га питате. — Не, не зна тај ништа. Иза тога наста објашњење, како у оне две клупе седе глуааци, који ништа не знају, и који ће понављати разред до века. „Та деца, рече учитељ, немају дара за науку".