Просветни гласник

СЛУЖВЕНИ ДЕО

537

Дире^торима средњих гш^о^да Најновнјим изменама у Закону о Средњим Школама доиуштено је заједничко пшоловање мугаке н женске деце. По хим изменама ученице су почетком ове школске године у много места нрешле у државну мушку школу. Но како се по програму за женске гимназије латински језик учи тек од V разреда, а од 1.1 разреда се учи Француски, то је настало нитање хоће лн ученице полагати допунеки пспит из латинског језика према програму мушких гимназија. Поводом тога ја сам тражио од Главпога Просветног Савета мишљење, на основи тога мишљења, а да не би било неједнакога постуиања у појединим школама, за сада одлучио сам да се ове године садашње ученицо мешовитих школа преведу у старпји разред без доиунских испита из латинскога језика. 0 раду ових ученица у новој школској години, као и о програму по коме ће учпти, донећу одлуку доцпије. ПБр. 8303 1 јуна 1913 год. у Веограду. Министар просвете и црквених дослова, Љ. Јовановић с. р.

Дире^торима средњих ш^Охла Због овогодишњих ванредних прилика извештаји неће моћи дати оно и онолико колико се тражи расписима о њихову штампању. С тога Вам препоручујем да у оваком случају крајем јуна штампате и раздате ученицима само квалиФикацију и наредбу за нову школску годнну, а да осталу грађу, но расписима од 1 маја 1909 ПБр. 6188 и 9 маја 1911 ПБр. 8001, спремите и за.једно са штампаном квалиФпкацијом пошљете Министарству најдаље до 10- септембра ове године у рукопису, или, да га штампате, ако нмате могућности — о чему ћете ранпје нзвестити Министарство. Извештај свакако има да обухвати ове одељке: ] Наставничко особље, II Школски летопис, 111 Екскурзије, IV Ђачкс дружине (име и појачање). V Фондови, VI ЕвалиФикација ученика, VII Разредни и приватни испити, VIII Течајни испити и IX Статистика ученика. Али ако овогодшпњи извештај, због нередовних прилика, има да констатује скраће^и рад у самој школи, он, због тих истих прилика, због осло■бодилачког рата на Балкану, има да изнесе једну другу страну просветног позива — службу отаџбини школских радника, наставника и ученика. Нема сумње да је у овнм значајним дапима и српска школа, посредно или непосредно, много допринела иостигнутим уснесима. Не превиђајућн ни жало значај ни утицај јавног друштвеног живота, као и нороднце, мислим да се сме рећи да и школа има несумњиво право на скроман део општнх заслуга у овим историјским данима који пронеше широм света славу српског оружја и оживеше старе дане јуначке прошлости српске. С тога је моја жеља да у једној нарочитој књизи као Ратној Споменици Српске Просвете остане забележено све што је српска школа са својим представницима, наставницима и ученицима, посредно или неносредно, урадила у рату 1912 — 1913 године.