Просветни гласник

546

просввтни г.1ас1шк

кара није довољно што ће имати пред собом ђака-дечка па и његове, рецимо чак и искрене, родитеље. Лекару је потребно да зна и много што шта од онога што је претходило моменту када му се ученик јавља и излази преда њ. Корисно му је знати, на пример, има ли ђак, и колико још браће и сестара, којих су година, које је дете по реду тај ђак, ако су му браћа и сестре умирали, онда од чега и у којим годинама, има ли у кући нервних болесника, ко је до сада васпитавао ученика, је ли ђак боловао, је ли издржао, и какву, лекарску онерадију, какав му је сан, кад је проходао, каквога је темперамента, на какву су гласу његови родитељи — и т. д. На ова, и многа друга оваква хигијенскв, лекарска и педагошка питања треба лекар да има тачне одговоре, како би при првом прегледу ученика могао што тачније одредити стање његова здравља. Има питања на која одговора може да даде само управа општине из ко.јејеђак. Зато су састављени листићи с питањима на која је дужан одговорити сваки појединац као и свака власт којој се они предаду или пошаљу. Управо само се с таким листићем ученик и може у школу уписати, и он ће му, за срећу његову, вредети више од других службених докумената који се при ступању у школу обично подносе. Преглед се врши при самом ступању у школу, и тада се оставља знању и савести лекаревој да нареди после колико недеља треба да се ученик понова ирегледа. Негде је то одрођено у напред прописом, који вреди и за лекара, на је обично узет крај септембра као рок за други прсглед; трећи се преглед извршује у полопини школске године, а четврти у пролеће, када се обраћа пажња и на педагошко-психолошке иојаве код детета које већ седам или осам месеци живи у промењеним приликама — т. ј. постало је ђак. Ако лекар још на првом прегледу нађедаје дете привремено неспособно за школу, издаје наредбе и упуства за његово физичко иоправљање и одређује време када се има поново нрегледати. Овакви прегледи нису ни брзи ни лаки. За преглед, на пример, очију, што је врло важно, ваља имати не само довољно стручних апарата, него и нарочито осветљених, полумрачиих и других соба и комора, а преглед се и овде мора вршити лагано и само с по једним учеником. Резултати су даљих испитивања, на пример зуба, донели потребу у-станоољавања различитих ђачких клиника. Таква је и клиника ђачких зуба. Када се, иак, зна колика је важност зуба за исхрану организма за варење хране и т. д., онда није чудо што се у Немачкој обраћа на то толика пажња да је на пр. у сеоским школама Вормса школске 1906—1907 године нађено да 80 од 100 ученика немају зубе како ваља, или да се, у истој школској години, на школској зубној клиници у