Просветни гласник

ДРИКАЗИ И 0ЦЕ11Е

595

испитивања више проширују (стр. 106). Писац критикује уиитну методу али не налази да су Вунтови аргументи лротив ње оправдани (стр. 108). Из других разлога треба одбацити упитне експерименте, на име. што се ту оперише са „тако еФемермним и тако мало прецизним датама", да субјект (који се испитује) ни сам није поуздан у своје исказе (стр. 109). Упитна метода је истина заводљива али варљива (Меп зМшзап^е, та18 е11е е§1 кготреизе). Можда ће се њом открити врло «ине варијације, али наше унутрашње чуло није довољно поуздано да их прикупи и за то нам ова метода неће никад датн материјал за једну „истинску науку" (стр. 110). Успех ове методе може се објаснити само као „реакција у корист спекулативног духа, немачкој раси тако дубоко усађеног" после општег одушевљења за егзактне методе, после четврт столећа ироведеног у лабораторији (стр. 111). Тај метаФНзички дух се одважује на смеле закључке у корист једне Психологије засноване само на интроспекцији (самопосматрању). Али ако се одоли „општој зарази" и ако се остане на земљишту Науке, онда ће се увидетп, да резултати упитних експеримената имају вредности само у везп са „објективним Фактима", са можданим процесима, и да експериментална Пспхологија у њпма није нашла никакав нов пут већ само једно помоћно средство чија уиогреба остаје потчињена њеним старим испитивањима (стр. 112). Пета глава је „ Криза садашњег фундамента ексиерименталне Психологије'-' (стр. 113—135). Преглед садашњег стања Психологије, који је у ранијим главама учињен, изазива, вели иисац, „осећање дубоке неизвесности". „Објективне методе, које беху завеле својом ирецизношћу, показују се недовољне". За то се понова враћа интроспекцији, али се не налази поуздаио средство да се њом послужи. И тако експериментална Психологија не налази свој прави пут већ се троши лутајући (стр. 113). Писац мисли да је нронашао један недостатак који објашњава неусцехе и доиушта, да се покуша „једна врло важна реорганизација" (стр. 114). На име, он открива „дубоку дисхармонију" између тестова — тестови су експерименти испитивања — и резултата испитивања. Та дисхармонија, одн. по иишчевом мишљењу погрешно, „статичко" схватањо интелектуалних процеса, нарочито њихових елемената, слика сећања (представа), је предмет целе ове главе. Писац је, вели, у једном свом ранијем спису показао, да уобичајено схватање психичких Феномена није једино могућно (стр. 117). Он налази да су сви душевни појави — слике сећања исто тако као и сензације — ..моторни". То су, нре свега, све иредставе вида (стр. 121). То исто важи и за представе звука, пошто је сваки осећај слуха везан за један 'мождани реФлекс (стр. 125). На жалос.т, испитивање осећаја се приближило више Физици и Анатомији него општим законима Физиологије, као што је на пр. „Закон Функционалне аспмилације" одн. теорија Функционалног развића можданих реФлекса. У смислу те теорије мора Психологија, која хоће да буде научна и експериментална, да одбаци површни и лабави (са<1и^ие) појам слике сећања и да га замени „појмом груписања можданих реФлекса" (стр. 127). И заиста, у Психологији се потврђује идентиФикација исихичкога са реФлексном активношћу мозга (стр. 128). Писац овде нарочито помиње чувеног руског Физиолога Бехћерева, по коме се сваки психнчки акт да нредставити као један реФлекс. Суштина таквог реФлекса — за разлику од једног простог, органског реФлекса — састоји се у „модиФикацији нретходним искуством". Нема мекаквих душевних појава без Физиолошке подлоге, као што је то изгледало по резултатпма упитне методе и Бинеовим.