Просветни гласник

ИРИКАЗИ И ОЦЕНЕ

597

„рудиментарне" детиње свести довести до „бескрајно компликоване и покретљиве" свести одраслога. Само ће се тако — т. ј. у вези субјективним схватањем свесних Феномена — моћи корисно употребити раније иоменута психолошка испитивања (стр. 154). Свој „нови систем" развија писац у осам класа. Као „основица за прву класнфикацију тестова могла би послужити Бинеова испитивања (интелектуалних типа), кад им се да „генетична примена." (стр. 154). Другом групом огледа треба испитивати, која се категорија реФлекса прво образује : да ли они који одговарају појму ствари (одн. именици) или они који одговарају појму особина (одн. придеву, стр. 157). Трећа група испитује „прве судове": да ли су они аналитички или синтетички; да ли је реакција слободна или последица „приправпости", т. ј. напрегнутости нервног система који се ставља на супрот „реакционалној индиФеренцији" (стр. 158). Испитивање доце у овом погледу ће вероватно открити „врло различне типе мождаее механике" (стр. 159). Четвртој класи опита (тестова) је предмет асоцијација, а не памћење, чије мерење неможе, као ни мерење интензитета, карактерисати „природу" слика сећања. За то писац на свој начин пнтерпретира Циенова испитивања асоцијација код деце (стр. 160). Таква испитивања треба предузети и код одраслих, где је механизам тих Феномена компликованпји и где ћемо за то открити „још непознате детаље" (стр. 163). Међутим, многе уобпчајене опите ваља напуститп, а они. који су се односили на разликовање облика асоцијације, али су досад били „мало насумце" употребљавани, морају добити „много прецпзнију примену" (стр. 162). Пета група огледа треба да испитује сцособност апстракције али организаване на једној „са свим новој" основици. На име, не треба испитиватн време нити „степен апстракције", већ то: у ком се тренутку апстрактни појмови јављају у дечјем речнику, т. ј. „у којој со етапп свога развића мозак обогаћава једном новом Функцијом": А та нова Функција је ренродукција реФлекса „нозајмљених" од великог броја конкретпих перцепција. За то се испитииање речи мора проширити на велики бро.ј деце, а анализа њихових одговора мора бити врло дубока, јер није искључено да прнвндно конкретпе олике имају већ општи смисао (т. ј. значење појма). „Природа овпх првих апстракција" откриће нам можда какав. непознат Фактор у оном реФлексном механизму који дете нагони на синтезу његових импресија. Како ова испптивања ппсу још пикако чињена, то иисац неће у напред да оцењује њихов обим (стр. 164). Шеста група експеримената иснитује са свим . анстрактно мишљење илп, како писац вели, „речи без слика". Ових првих шест група исиитивања допуштајт нам да нродремо у механизам душевног живота, у „игру реФлекса" при ироцесу суђења, асоцијацији, аистракцији п „мисли без слика". Седма група експеримената треба да испитује закључке који се од судова разликују много већом сложеношћу можданих реФлекса (раг ип епсћа!петеп4 р1из е4еп<1и (1е8 геПехез сегећгаих) и који су детерминисанп двема „групама Фактора" : вољом и навиком. Воља резултује из „извеспог континуитета емоционалних Феномена", она је извесна „а®ективна константност", док је навика носледица „систематског развића реФлекса" (стр. 165). За то је анализа закључака „деликатна", али је писац види у будућности са „са свим математичком и шта више анатомском одређеношћу" (стр. 166). Најзад, у осмој групи експеримената ваља испитивати пажњу И овде је бесциљно иснитивати снагу пажње, јер „снага не објашњава механизам" (стр. 167). Механизам ће се маниФвстоватн тек у болесном стању,