Просветни гласник

СЛУЖБЕНИ ДЕО

633

Главном Просветном Савету. Вашим нисмом од 1. јуна ове годиие, изволели сте нас одредити да нрегдедамо Карту Краљевине Србије од г. Матеје Љујића, учитеља из Прћиловиде, који моли да се она може уиотребити као иаставно средство у основним школама, иа да Вал о томе ноднесемо заједнички ре®ерат. Част нам је известити Вас да смо новерени нам иосао извршили, и своје мишљење о иомеиутој карти изнећемо у глаином са гледишта начелног ие упуштајући се у њене детаље. Карта со састоји из онолико картонских делова, колико се у III разреду основне школе учи сливова. Сваки је картон исечен онако као што би требало да иду развођа онога слива, који је на гоме картону нредстављен. Кад се свих седам картона саставе дају делу карту Србије. За подлогу овој састављеној карти надртана је друга једноставна, ирегледна карта са мање геограФских детаља. Изгледа да је карта тако удешена, да се њоме могу постићи оба начина географске наставс — дедуктивнн и индуктивнн метод. Првом картом, која је у делинп, хоће да се покаже оишти ноложај Србије и њено најглавније обележје по висинском облику, рекама и главним комуникадионим линијама. Друга карта служила би индуктпвном методу, где су саставни делови сливови, дакле хидрографске области. То значи: ово треба првенствено да је физичка карта, јер се за основицу узимају природне области. Истина, г. аутор је на картонским деловима обележио и окружне граниде, али је за ову карту то од споредног значаја. Фпзичку карту чине у суштини само два географска објекта: планински венди (са главним косама, које чине развођа) и речне долине. Да бп се ово двоје на карти представило од аајвеће је важности начин извођења терена. На овој карти терен је представљен мегодом шумеровања. Уз шумеровање аутор је хтео употребити косо осветљење, али је оно извеЈено погрешно. Из карте се види да аутор не располаже са предизним ириндипом овога манира. Светлост не пада подједиако, из једног светлосног извора, на целу Србију, и зато су представе многих иланинских делова неверне. Нир. код Тупижниде светлост пада са северозаиада, н зато југоисточне стране изгледају више стрме према северозападним. На југу од Тупижнице, одмах у близини, Треснбаба добија светлост са севера, и према томо северне стране изгледају јој благе, а јужне страе, док је иознато да тај случај не стојн. Исто тако код Жељииа, Столова, Троглава, Чемерна, Ђакова и Радочела светлост иада са запада, док код Црног Врха, Гоча и Љуктена, који су одмах до поменутнх планина, светлост пада са североистока! Овим начином представљања терена, сем иоменуте недоследности, немогућно је извести ни нриближно праву висинску слику Србије, јер сс њиме не карактеришу висоравни, планински венци и већи брдски комплекси, као ни речне долине. Шумеровање и шраФирање употребљавају се као цомоћно средство за представу терена на физичким картама. Сем тога, иа овој карти представљени терен не одговара стварности, већ је на шематски начин изведен. То чини да се на карти не могу раснознати поједини плапинскп комплекси ирема њиховој већој или мањој висиии, иећ цела Србија изгледа да је исте висине. Уз све ово напомињемо да карта није довршена. Целокупни утисак, који ова карта па нас чини, створио је мишљење да она није за иреаорцку, нити се од ње може какве користи имати у школи. Што аутор наглашава да би се према примедбама реФеренага послужио за израду неке нове карте, мпшљењ-1 смо: да карту ове в^сте може израдпти само стручњак, коме су познати сви картограФСкп принципи, а из овога што се на овој карти видп не улива нам довољно гаранције, да би г. аугор то могао пзвести. 7-1Х-1912. год. Београд. Главпом Просветном Савету ■ захвални на поверењу: Рад, Васопић, проФесор II. б. гииназије. Рад. Додинац, проФесор 1. б. гимназије Мих. М. Станојевић, учитељ. Савег усваја реФерат и одлучује: да се карта Краљевипе Србије у изради Матеје Љујића не може иреиоручити.