Просветни гласник

'766

ПРОСВЕХНИ ГЛАСНИК

често, кад су умешани у политику, француски учитељи су не само аитиклерикалци, ио социалисти и чак комуици и интернационалисти, јер замишљају да ће у друштву како га они замишљају у својим сновима, и њима бити осигуран бољи положај. Професори Учитељских школа и ЈВиших основних школа полажу нарочити испит, у већини случајева пошто су, као иитерни ученици, слушали три године курсеве Ђише учитељске школе (Есо1е погтаIе рггтагге зиреггеиге), у Сен-Клу-у, за мушке, у Фонтне-о-Роз (Гоп1еиауаих-Еозеб), крај Париза, за женске. Пријем се врши конкурсом; кандидати, који морају имати 20—25 година, треба да су положили ђгеуе! бирепеиг; пансион ,је бесплатан, с истом обавезом као и за учитеље. Плата овим двема групама проФесора .је између 3 и 6 хиљада. динара годишње. Уоиште узев, сви они који познају Француску основну наставу признају да, гато се тиче вредности учитеља и нивоа ђачке спреме, она може, ако ништа друго, бар издржати поређење с ма којом другом земљом. В) Средња настава 1. Мушка средња настава Разни заводи, лицеји и колежи. Администрација и проФесори. Заводи за средње-школско васпитање су народни лицеји (Тусеез паНопаих), или просто лицеји, и оаштински колежи (соЦедез соттипаих), или просто колежи. Лице.ји зависе једино од државе, која сноси сав трошак за њих. Колеже оснивају и издржавају општине, покаткад са окружном или државном субвенцијом: држава преговара с онштинама, и она контролише наставу. У Финансијском погледу, у лицејима, држапа даје једну одређену суму старешинама завода, који треба с тим да изиђе па крај; то су аутономни лицеји. Колежи имају две разне врсте администрације; једни су у режији, то јест на рачуп вароши, које узимају добитак, ако га има; други, далеко многобројнији, су на рачун старешина који њима управљају, на своју личну материалну ■одговорност. «1ицеји се налазе поглавито у окружним варошима, и ако извесни окрузи имају по два лицеја, да не говоримо, разуме се, о Паризу; обично, у сваком среском месту има по један колеж, али за то нема утврђеног правила: има округа који имају свега по један колеж, док их у другима има до дванаест; чак и у Паризу има два колежа, колежи Во1Ип и С1шрШ. .1ицеји су обично доста добро инсталисани у погледу зграда, а, понекад, и у погледу школског материала; неки, међу онима који су недавно подигнути, по готову су великолепни. Међу колежима, ако их има који се могу споменути као углед, на пример Со11е§е Ма-