Просветни гласник

768

ПРОСВЕТНИ глдсник

верзитета, и чак поприлично свршених матураната (ЂасШгегз), чији се број, уосталом, смањује из дана у дан. ПроФесори у колежима имају од 2000 до 5000 динара годишње, без нарочитог додатка на станарину; принципали, поред те плате, имају додатак и стан. ПроФесори с иоложеним проФесорским испитом добијају, у унутрашњости, од 3700 до 6700 динара, без икакве станарине; у Паризу, где се може доћи тек после неколико година проведених у провинцији, плата им је од 5500 до 9000 динара, такође без икаквог додатка на стан. Провизори, који увек имају стан у заводу, добијају поред те плате и додатак од 2000 до 4000 динара. Напредовање се вргаи делом по годинама службе, делом по избору. Изузев случај телесне неспособности стечене у служби, чланови средње школске наставе имају право на пензију тек после најмање тридесет година службе и шездесет годииа старости; пензија износи од прилике две трећипе плате, али не може бити већа од 6000 динара. Додајмо још да Француски нроФесори имају, у средњу руку, само по 14 или 15 часова недељно. Како Француз није по природи врло дисциплпнован, однос ироФесора спрам родитеља и ученика зависи само од њега: треба он сам да стекне ноштовање и љубам својим особинама; уосталом, он у том и успева доста лако и по готову увек. Спрам својих старешина, проФесор има релативну независност, нарочито од како су се образовала моћна нроФесорска удружења. Провизор, често и без потребне спреме да може контролисати сву наставу, нема увек врло велики углед; Инспектор Академије има нарочито власт само по имену; Ректор се меша само у дисциплинска питања. ПроФесори се једино боје главних инспектора, стручних специалиста, који су од великог утицаја код Министра: они у ствари дају ретка унапређења но избору, они постављају проФесоре, било у Париз, било у другу коју варош коју желе. Унапређење, премештај, постављење на положај Инспектора Академије или Главног инспектора, декорација Официра Академије (ОШс1ег 4' Асас1еиие), Официра .јавне наставе (ОШс1ег с!' 1пб1гис110П РићИцие), ређе Почасне Легије, то су главна одликовања која се могу дати проФесорима. Кдзне, које се ретко употребљују, ове су: премештај на нижи положај, укор пред Академским Саветом, укор пред Вишим Саветом, уклањање од службе за годину дана с платом, уклањање од службе за више од годину дана без плате, одлучење од дужности и отнуштање. Нп једна се казна не може изрећи ако проФесор није саслушан, и позван да да писмен? објашњења надлежној власти. Ваља додати још да се средње-школски проФесори у Француској, као и код нас, често баве политиком и, често, праве у њој сјајну^ кариеру: председник општипе у Л.иону је гимназијски проФесор; било је једно време кад су