Просветни гласник

800

чрооветни г.1аснпк

јама новукла је за собом разноликосх у настави и ннтересантио је констатовати како је мипгљење родитеља свугде нодједнако и ако искуство не даје исте резултате. У осталом ваља разликовати два нитан.а треба: 1) дискутовати колпки удео дати стварним чињеиицама — искуству и конкретном резоновању у ночетку геометрије, како бп навикли децу на ове нове нојмове не уно«ећи још чисту логику, коју ваља уносити мало по мало пошто геометријска интуиција буде развијена 2) Испитати да ли нови начини излагања, који, ако се хоће, могу Формирати једну солидну логичку зграду као што је зграда Евклидове геометрије — нису погоднији за елементарну наставу. Ова су два питања одвојена. Велпки математичари, који су у исто време били чувени ироФесори као С1а1гаи4 у својим Елемеитима Геометрије или Ј. Таппегу (о настави елементарне Геометрије у Науци и Философији ) препоручују да деци ваља показати ствар иа после доказати, како би геометрију учинили интере<;антаом. Али да би то могло бити потребно је да су деца пажљива и ако нису родитељи ће рећи да конкретна метода нема смисла, а заборављају, при томе, колико њихових другова, у своје време, нису разумевали математнку. У физичким и ириродпим наукама експеримептална метода и оисервацпја допале су се може бити само зато, што је пастава ових предмета допста нова. Па и то допадање је више привпдно, нарочито што се тиче природнпх наука, јер удружења родитеља дечијих оглашавају ништавним резултате научних иредмета ирвога циклуса, у ногледу опппег образовања. Међутим у првом циклусу су само ириродне науке; у разредима за Философију и Математику програми за Апатомију п Физиологију човека не дају ни мало маха опсервацпји ирема томе оиа се може применити само у првим разредима : али онда колико вреди једна метода чији су резултати ништавни или која, и ако их даје, даје их нод погодбама, коЈе је тешко испупити? Према томе овај ааИзГес!!; не изгледа ми ништа иромишљенији него ли што је осуда нових метода у геометријп; и овде су поред директне опсервације у употреби рутина и учење на иамет, од чега се многи родитељи још нису одвикли, и један од њих рекао ми је ту скоро иосле једног задатка из природних наука, на основу оисервације, који је његов сип израдио : „држим да ће добити добру оцену, тако је добро зпао свој задатак, да ми га је синоћ целог изговорио на иамет". Можда су многе критике засноване на сличним заблудама у разумеван.у. У осталом петачно је рећи да је утицај природних наука у и]>вим разредима ништаван за Формацпју духа. Мала аритметичка резоновања у 2-ом и 3-ем разреду развија-ју логику; геометрија развија интуицију; ириродие иауко стварају навику тачне и прецизне опсервације и њихова вредност за културу много је већа од утилптарне вредноети, јер гледање лрироде доириносп много да се развије укус нрема уметности, али тај резултат не впди сс у оценама ђачким, што родитељи заборављају. У осталом искуство које је засновано на постигнутил резултатима код своје дсце, веома је ограпичсно, јер сви ми имамо тежњу да нашој децп прииису.јемо већу вредност, него што то показују њпхове оцене у пгколи. ^ Ђе МаНп. К-епе Раисо1.