Просветни гласник

ПРИКАЗИ И ОЦЕНЕ

803

жевлости. На њпх се могу иолагати иаде, о њима се може писахи по часописпма и дневним листовима, па и у засебним књигама, али уносити их у историју књижевности, значи не ценити бог-зна колико ни ту саму књижевност. Јевтине се хвале деле на све стране, те немају велике вредностп уираво стога што их сваво може да добије. Ми верујемо да господин Скерлић високо цени српску књижевност и своје дело о њој, и да ће у другоме издању хтети избећи ову незгоду. Ова нримедба, о којој би се могло и дискутовати са чисто литерарног гледппгта, постаје већ врло озбиљна у педагопгкоме погледу. У једноме средњешколском уцбенику овакво гледиште пншчево још мање може да се правда. Писац на тај начин може само да створи разне непријатне односе између ученика п наставника, и да ставља овога често пред врло деликатне дилеме. Наставник ће често имати да се изјасни у иптересу својег уверења и савести, а на штету вредности самога уџбеника. И Историја нове сраске књижевности, као и остале књиге г. Скерлићеве, одликује се оним речитим и књижевно израђении стилом, јаким изразитим реченицама п духовпто нађеним речима, који је чине не само пријатном за читање, него .јој дају и извесан оригиналан тон и скроз лично обележје. Све особине свога крепког и уметничкога стила писац је и овде обилато показао. У естетичким анализама разних књижевника тај стил, да би изразио впше естетичке појмове, постаје врло апстрактан и тежак да га ђаци како ваља разумеју. Овде је потребно да се апстракције рашчлане у конкретније и ученицима приступне појмове, како се не ба на памет и без рааумевања од ових училе и тако их упутиле на најопаснију стазу на коју у својем школовању могу наићи: на оперисање са апстрактним цојмовима који су изнад њихове умне моћи, на уцотребу крупнпх речи, на Фразирање и празан вербализам. Што бисмо даље имали рећи о књизи, то би бпле саме похвале, ко.је нпсу потребне господину Скерлићу. Ми ћемо на завршетку само да му захвалимо, што је своју поуздану књижевну спрему хтео ставити у службу и послу често пута тако неблагодарном, као што је писање школских тџбеника. Тиме је господин Скерлић не мало задужио српску средњу школу. Београд; августа, 1913. Гргур Берик.

„Просветни Гласник" излази у месечним свескама од 6 и више табака, на великој осмини. — Стаје гоцишње: за Србију 12 дин., за друге земље 15 дин. у злату (франака). — Пргеталата се шаље Уарави Државне Штамиарије краљевине Србије у Београду. —- Рукоииси се шаљу у уредништву (Министарство Просвете и Црквених Послова у Београду'). Они се, на захтев иисца, враћају.

одговорни угеднив др. ТЛНЛ- Н. ЈОВЛ.НОВНЋ ДЕЛИГРАДСКА УД. 9.

ШТАМПА ДРДНВНА ШТАЈУГПАРН^А