Просветни гласник

СЛУЖБЕНИ ДВО

825

IV Прочитано је писмо Господина Министра Просвехе и Црквених Послова од 16 овог месеца ПБр. 12469 (СБр. 40) којим од Савета тражи мишљење о списку кандидата за народне школе у старим и новим крајевима. Савет је усвојио све предложене кандидате. V Прочитани су реФерати г.г. Стеве Веселиновића и др. Душана Рајичића о књизи Етички разговори, од Ферстера, у преводу Светислава Поповића, учитеља. Ти реФерати гласе: Гсдавном Просветном Савету Прегледао сам књижицу „Етички разговори" од Ф. В. Ферстера у преводу г. Свет. С. Поповића, учитеља и част ми је поднети Савету овај реФерат : Од времена поступног обнлажења веронауке у западним школама и замењивања верскога морала моралом, који се изводи пз светскога искуства, образована је цела библиотека сииса намењених васпитању младежи на овој новој основи. Прплике народа на западу даје извесна оправдања овоме новом васпитном правцу. У нас иак, и ако нема јакпх основа за примену овог правца и замењивање верског морала — моралом „светским", — ипак, нема ни разлога устајати противу књига које са стране у добром тону приномажу васпитању омладине. Књига Ферстерова је један одличан образац аоучне књиге за омла,дину и ја је топло препоручујем, због њених здравих и свежих мисли, као и због тога, што се начела истине и правде овде утврђују самим животом. Књига је преведена с руског. Превод заслужује свако признање. 20. јуна 1913. г. Београд. Глав. Провветном Савету понизан, С. М. Веселнновић. Гхлавном Просветном Савету Част ми је поднети Савету свој суд о књизи „Етички разговори" коју је превео Господин Светислав Поповић, учитељ из Београда. Са повољним мишљењем о овој књизи, које је о њој дао у свом реФерату Господин Веселиновић, слажем се потпуно, остављајући на страну оцепу о преводу, за коју ја нисам позван. Али при свем том сматрам за потребно да учиним још и неке своје напомене. 1, Моралив поуке и саветовања, и кад се дају деци у облику занимљпвих прича, немају на младе читаоце очекиваног дејства. Напротив, често су деци и одвратни такви снисп. Као књижничар ђачке књижнице у Јени, у Немачкој, и код нас у Алексинцу, имао сам прилике да се уверим да учепици, кад се њима остави слободан избор, нарочито избегавају књиге са провидном тенденцијом за облагорођавање омладине. За списе, пак, који садрже непосредне моралне поуке, могло би се тврдити да су безусловно непривлачна лектира за децу. Али књига којујепревео Господин Поповић