Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

961

.једпога епископа, па још уз то Франачкога 32 . Али како видимо да ти ово баш нпкако нс можеш да ттоднссеш, не ћемо те нустити да идеш у свој коиак, како намераваш, него ћемо те присилити да ручаш у једној од гостионица са слугама царевим". Диутпранд је, дакле, ипак умео да очува и сво.је и достојанство свога владаода, али је за то морао да руча ван царске палате. Он се додугае теши да је цар ублажио његов бол ванрсдним поклоном, јер му је од својих најделикатпијих јела послао једног угојеног јарца, који је дивно био зачињен белим н црним луком, прасом и преливен рибљим соком. Седмог јула био је Л.иутпранд опет на ручку код цара у истој дворници, у којој је одржан био ручак о Петрову-дне. За столом беху цариградски патријарх и иеколико епископа. Као и прс, тако је и сада дошдо до нропирке између цара и немачкога посланика, овога пута због верских питања. Између осталога цар је с подсмехом истицао да јс хришћанство Франачко толико младо, да закључци саскога концила јога нису ни имали времена да стигну до Цариграда. Лиутпранд је опет духовито добацио да је њихова вера истина млада, али је за то византијска врло стара, што се нарочито види по томе, да у Византији веру не нрате дела, јер јс она онде мртво слово. Тога истога дана пратио .је Лиутпранд цара када се овај са ручка враћао у палату. Лиутпранд јс, вели, већ нз раније болестан, тада био толико слаб, да су жене, када је ишао у двор, викалеза њим: „бедни, болесни човече!" (тстеи'1 хш такаСлмце). Ну он се, вели, кра.ј све слабостп једва уздржао да нс прсне у смех, када је гледао сићуотнога НићиФора како јаше па бесном и огромном коњу. Том приликом упоређивао га је он с опим луткама, које словенски коњушари немачких царева привезују на ждребад, па нх без улара пуштају да трче за матерама 53 . После тога Лиутпранд је био интерниран нуне три недеље у свом стану, те је већ почсо био стицати уверење да се неће никада ослободити. За то врсме цар НићиФор, који се тада смрсмао за војпи поход у Сирију, преместио беше своју столицу изван Цариграда у место ек ттеуас т. ј. на изворе. Цар је био ставио до знања Лиутпранду да ће га онде нримити, тс јс тако Лиутпранд, болестан и изнурен, морао иоћп онамо, приступити цару и стајати гологлав пред њиме, због чега сс горко тужи. Овога пута морао је Лиутпранд да саслуша НнћиФоров нротест због тога, што се његов владалац Отон прогласио царсм и Ви1&агопгт Ше аро8(,о1и8, ^иатдиат, и1 (Ис18 е(; уегит ез1, 4опаи8, Шо4из, е4 са!;спа аеиеа сгпсЦ« 811;, ракчсјиз (атеп ез1, си1 ер1всорит ргаеропеге, Ггапсогит ргаезегИт, пе&а Десегштиз, 1исНсатиз (ШМ.). 53 8е<1 тПп теИт сгеДаИз. а<1 пзит те поп рагит ШехН. ТтраЦепИ епјт аЦцхе еЉет ЈпзгДеиз е ^ио. заЦз рагуиз за^з та^по, риррат 1рзит тепз 3Љ1 ЛерЈихИ теа, ^иат 8сћ1аУ1 уезЈп е^ишо со1И§ап1е8 ри11о, пкцгет ргаесе(1еп1ет 8еци1 еН'гепа1е (ИтШипЈ (ј1)1с1).