Просветни гласник

НАОТАВА И КУЛТУРА

963

коме су јела добро зачињена била црним и белим луком и преливева уљем и соком од рибе. Цар се тада показао чак толико милостив, да је, најзад, примио дар од Лиутпранда, који је дотле стално одбијао, дајући му при том часну реч, да ће га на својим лађама дати одвести до Анконе. Ну Диутпранд се, тако бар он каже, убрзо уверио како цар и не мисли да испуни задану реч. Пуна четири дана, од 20 до 24 јула није добио од цара НићиФора никаквих средстава за живот, а у Цариграду је била така скупоћа да «1иутпранд својој пратњи од 25 чланова и још четворици стражара није могао ручак спремити ни за три златпика 57 . 0 Илијину-дне видео је Лиутпранд последњи пут цара НићиФора у Цариграду, јер је цар убрзо по том кренуо у Сирију. 25 јула 968 дошао је по налогу цареву Лиутпранд у Умбрију, у близини Цариграда, да се онде састане с царем. Цар је дотле непрестано очекивао да ће Диутпранд дати од себе тражену писмену гаранцију, али како овај то никако није хтео учинити, наваљивао је цар НићиФор на Лиутпрапда да утиче на Отона нека бар не пружа помоћи госиодарима Капуе и Беневента, којо цар мисли ускоро да нападне. Еада је Л-иутпранд дао негативан одговор, цар га је у љутини отерао, али га је убрзо преко тумача дозвао натраг и задржао на ручку. Цар НићиФор, истина, није овим толико желео указати пажњу немачком посланику, колико је хтеоза ручком добро наружити немачкога владаоца и његове итали.јанске савезнике. И ако је цар НићиФор љут био на Ллутпранда, ипак му сехтео похвалити својим зверињаком, а нарочито својим дивљим магарцима. Разгледајући зверињак, који је био у једном парку на брежуљастом земљитту, имао је Лиутпранд непри.шке с дворским маршалом (согора1а<,ез). Када је куропалат опазио Диутпранда како јаше с шеширом на глави, послао му ј-е одмах на сусрет свога сина да му каже, како није слободно носити шешир на месту, где се цар задржава, него ваља главу да покрије теристром. ,У нас жене носе таку капу и вео, добацио је љутито Лиутпранд, а људи јаше с шеширом на главп. Није право да ме гоните да напустим обичаје своје земље, јер и ми ваше људе, када к нама дођу, пуштамо да. живе по обичајима своје земље. С дугим рукавима, пешевима, наруквицама и дугим хаљинама, које се по земљи вуку, јаше они, ходе и ручавају код нас, а покривене главе приступају они нашим царевима да их целивају, и ако се у нас сматра то за пепристојно." Ну куропалат се није дао убедити, него му је наредио да се натраг врати. Интересантна је паралела коју Љутпранд, говорећи о намераваном сирском ноходу цара Маврићија, повлачи између грчкога и немачког цара. Грчки владар носи дугу косу, има дуге хаљине, широке рукаве и женску капу, лажа је, варалица, неми-

•" ....сит 1ап4а е88е4 Сопз4ап4тороК &тев, и(; (ЈшшЈие аззес1аа теоз е1 ЧиаШог сизЂоДез Огаесов 4гЉи8 аигеЈз ипа соепа песјтгет геКсеге (Шс1.)