Просветни гласник

968

ЦРОСВЕТНИ ГЛАСЈНВК

1) у округу оилистријскои (срез сидистријски): Сребрна, Гарван, Кочане, Голубина Чаталџч, Јала Чаталџа, Ветрен, Силистра 1 , Кара-Орман, Ајдемир, Пандакли, Бабок, Кјутуклиј, Сукујуџик; 2) у округу варнском: Ени Махале, Арнаут-Који, Гокчеђуљук, Крумово, Мосубеј, Надежда, Добрич, Делисуф-Којосу, Богдајли-Чамурли, Пчеларово, Ениџе-(Н) ајЛаг, Чукурово, Ерибеј, Шабла, Каварна, Валчик, Гјоре, Чауш-кјуој, Јонушчулар, Евлеклер, Горида, Чаталар, Тјулјуџа, Кјувлук, Средина, Дјушпудак, Глорсујуџук, Сарамеша, Јаурсујучук, Теке, Герета, Преселенида, Калачкој, Аиорман, Дишнудак, Гурково, Гејичилер, Котубеј, Гаргалик, Г. Сујунчук, Симеоново, Калакчи, Јзмаилкеј, Гејичлер, Чернооково, Конак, Олоклиј, Гуслар, Орехово, Ново Орехово, Пандакли, Козлуџа, Добридол, Џехерди, Јала, Варна, Марково, Долен Чифлик, Аурен, Гјундолду, Константиново, Страшимирово, Малка Франга, Влахлар, Новградец, Ађемлер, Девна, Кестрил, Гундуду, Климентово, Николаевска, Уручгазај, Султанлар, Кривња и Монастир. Према подели на ноједине срезове пада на силистријски срез 19, на добрички 13, на балчишки 65, на варнски 75 и на провадијски срез 7 особа. Код појединих особа забележене су следеће мере и подаци: I име и презиме, II место рођења, 111 пук у којем је војник служио, IV округ, V срез (околија), VI доба живота, VII висина раста, VIII највећа дужина главе, IX највећа ширина главе, X најмања ширина чела, XI размак јагодичних кости, XII размак углова доње вилице, XIII Физиогномска висина лица, XIV морФОлошка висина лица, XV горња Физиогномска висина лица, XVI висина носа, XVII ширина носа, XVIII хоризонтални обим главе, XIX боја косе. XX боја бркова, XXI боја коже, XXII боја очне ириде. На основи измерене највеће дужине и највеће ширине главе израчунат је индекс главе (тЛех серћаИсиз) и т<1ех сгапи, који је по нахођењу Француског антрополога П. Броке за две јединице мањи од индекса главе. Мучно израчунавање индекса овом приликом било нам је нрви пут уштеђено, јер смо се могли послужити таблицама, које су нарочито зато састављене (Саг1 М Гпгз^, 1п(1ех-Та1)о11еп гит ап1ћгоро1о§15сћеп Сећгапсће. Јепа, ^ег1а§ уоп 6. Изсћег 1902). Зато припада хвала директору Кр. Срп. ЕтнограФског Музеја, г. д-р Сими Тројановићу, који је споменуте таблице ставио на расноложење писцу ове антропометријске студије. Код антроиолошких проучавања употребљавали смо пре тако звани 81ап§етшгке1 (краниометар — систем V. Нбћ1ег — I. Капке), а приликом испитивања понтијских Бугара мерили смо пипаоним шес-

1 Вугари кажу Силистра.