Просветни гласник

970

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Најбољи бугарски антроподог С. Ватев мерио је 661 војника из североисточне Бугарске (Ви1§апе г!и ХогЛ-Ез!) и нашао као њихову просечну висину раста 1670 мм 1 , док је међутим утврдио* као просечну висину Бугара целокупне краљевине (5,024 војника у доба од 19—26 год.) као 1665 мм; наше је мишљење, да треба просечне антрополошке мере рачунати тако, да се односе и на мање области (округе и срезове). На тај начин оне највише показују праву истиниту расну особину. Зато понтијски Бугари код израчунавања просечних вредности мера нису узети само у делини, већ се водило рачуна о геограФско -антрополошком моменту, о срезовима споменутих двају округа. Становништво најмањег раста има срез силистријски — 1616мм, нешто већег срез добрички — 1617 мм, док међутим износи просечна висина раста у балчишком срезу — 1662 мм. у провадијском срезу 1663 мм и напослетку у срезу варнском — 1670 мм. Из тога се види, да је просечна висина раста у јужној Добруџи и Дели-Орману, у колико су обе области после Букурешког Мира потпале под Румунију, далеко мања од просечне вредности целокупних Бугара: да је приближно једнака просечној висини раста Калинада (киргишко племе — 1619 мм) 3 , Чукча (1625 мм)\ Казанских Чуваша (1624 мм) 5 . Ови се Бугари, дакле, налазе близу горње граниде малих људи. У онште се одликује становништво Добруџе и Дели-Ормана ниском, збијеном статуром. кратким вратом и широким илећима и јако се одвајају од нарочито високих и витких Срба Босне и Хердеговине (1726 мм) 6 . Можда би се то дало објаснити тиме, што су се у овој области у току Средњег Века и за време турске владавине насељавала разна алоФИлна, највише монголска племена. II Највећа дузкина главе (антеро-постериорни дијалетар). Свега 179 случаја. Максимум: 201 мм, минимум 172 мм. Најчешће се налазе мере: 187 мм (16 иута = 8'9°/ 0 ), 183 мм (14 пута); 188 и 186 мм ( ао 22 иута); 179 мм (11 пута); 184 мм (10 иута)\ затим следе остале мере овако: 185 и 192 мм (ио 9 иута); 194 мм (8 иута); 189

1 <8. Ц г аГе^, СопШћиИоп а 1'е1ис1е ап <;ћгоро1оЈ *1дие с1ез Ви^агеа. Ехи-ак Лез Ви11е4т8 е(; Метокев Зе 1а 8оме1е сГ Ап1;ћгоро1о^1е (1е Рапв. Париз 1904, стр. 442. 2 8. ЖаијЈГ) ор. с. стр. 442. 3 А. А. Иваповскш, Наседеше земного шара. Изв-ћспл имдераторскаго обшества љгобителеи естествознанил, антропологш и атнограФШ состолшаго при императорскомљ Московсвомђ Универзитет^. Томт. XXI. Труди антропо'догическаго отдЈда, томђ XXVII. Москва 1911, стр. 86. 4 Иеш, стр. 8. 5 Меш, стр. 87. 6 А. Жегвђасћ, сИе Вовшег. МЈМеПип^еп (Зег апЉгоро!. в-езеИзећаИ ш \\ г 1еп, Вапс1 XXV, стр. 270. Веч 1895.