Просветни гласник

984

ЛРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ЈАБНО МЊЕЊЕ И ШТАМПА Има једна источна пословица која гласи: В 4увај се да никад не вређаш јавно мњење; то је сила која ће несумњиво да те смрви". Госиођа де Стад дала је опет о томе овај суд: „Тешко државницима који не воде рачуна о јавном мњењу! То су идн удворнце или узурпатори. Ко има уза се јавно мњење, тај нема потребе да прибегава деспотизму". — А други такође познат Француски писац, Туснел, оставио је ову колико тачну толико и духовиту реченицу: „Јавно мњење јо краљ света, а штампа је први министар јапног мњења". Исти предмет додирнуо је и Густав Л.е Бон у својим делима, као што су вероватно и други иисци давали о томе свој суд, било узгред или с планом и опширно. Али пошто овај чланак нема да буде ни шарена збирка неповезаних максима, ни расплинут извод уонште свега што се о јавном мњењу зна, то ћемо ону изреку и мишљење Госпође де Стал и Туснела сматрати као довољне за увод у излагање онога што је о јавном мњењу и штампи написао француски социолог и филозоф Габриел. Тард. У књизи П Оргпгоп 1а ј'ои1е он је скуиио своје чланке претходно објављене у часописима, у времену од 1893 до 1899. Један од њих има наслов Мњење, и на први поглед чини се да би ирост превод оних осамнаест до двадесет страна био довољан за обавештење наших читалаца. Међутим у истој збирци проучене су Публика и Гомила, па Разговор и Ериминалне секте, — студије истина одвојене али сродне међу собом, јер никад се није могло говорити о једном а да се- овде онде и остало не додирне. Дакле прост превод не би могао да нас унозна са Тардовим мишљењем у целини, нити би тим била потпуно објашњена важна улога штампе, главног чиниоца у стварању и ширењу јавног мњења, иошто су опширне напомене о њој растурене по целој књизи. Зато овај чланак, писан у циљу обавештавања о двема занимљивим појавама друштвеним, а без икаквих претензија на оригиналност и ученост, има само да у збијеном изводу изложи све што је Габриел Тард мислио о јавном мњењу и штампи, било дајето саопштио под истим насловом или поводом осталих питања којима се бавио. Један такав извод може да буде двоструко занимљив и користан. Пре свега, ту је интерес везан за сам нредмет излагања: нема те појаве у нашем демократском времену чији би се утицај тако јако и стално осећао као што је притисак јавног мњења и свемоћ периодичне штампе. Он може да има вредности и због самог писца. Габриел Тард је образовао своје нарочито гледиште у социјалним паукама, заступао једну оригиналну теорију и храбро је бранио од противника, чији је