Просветни гласник

ШКОЛСКО КРБТАЊЕ

100»

Под овом су управом још 28 ншких школЗ за агрикултуру, сточарство, домаће и сеоско газдинство („есопо1ше сазшса 81 §обро<1апе гига1а"); 12 средњих и 4 више трговатае школе (у Букурешту, Јашу, Крајови и Галцу"). Целокудни буџет наставншког особља, које је под овом управом износи 2,230.204. дин. Кад се узме у обзир, да наша држава издржава само једну уметничктзанатску школу са 11.120 дин., онда се ми са Румунијом у том погледу не можемо ни упоредити!.. III. Централна царава средње и више наставе. /„АДпшшкгаИа сеп(;га1а а 1пуа1атап1ши1 8есипс1аг §1 Зирепог"). Годишњи је буџот ове управе. 139.170 дин. Старешина је ове управе такође директор. При управи су затим: помоћник днректора, 4 ше®а, 6 потшеФа бироа, 2 писара, 7 практиканата, 14 инспектора (међ овпм су 1 за музпку, 1 за цртање п лепо писање, 1 за гимнастику, 6 за санитарне прилике но средњим, комерцијалним и проФесионалним школама и 1 секретар). Под овом су управом 19 лицеја („1лсеш1") т. ј. потпуних гимназија. 33 непотпуннх („СИтшши1"), међ којима су 10 женских и 5 богословија. Вредно је споменутн да само у Букурешту нмаде 6 гимназија („Светп Сава", „Матија Бесараб", „Михај Витез", „Лазар", „Еантемир" и „Шинкај"), које годигпње стају близу милиун дипара. Под овом централном унравом потпадају: уннверзитет у Букурешту и Јашу; школе лепих вештнна („8сол1е <1е аг!е &итоабе") у Букурешту н Јашу; школе архнтектуре н музичке школе у Букурешту и Јашу. Буџет паставничког особл,а свих ових школа износи 8.572065 дин. Међутим, наш пак буџет средњих и стручних школа (10 гимназнја, 3 впше женске школе, 5 учнтељских школа, 1 богословије итд.) износи — 2.450098 динара. Кад се персонал самог министарства и свих ових његових управа сравни са нерсоналом нашег министарства, онда ће се на мах увндетп наша нечувена скромност на нросветном нољу... Наше министарство просвете и црквених послова имаде свега 12 указннх лица (минпстар, начелник, реФерент за осповну, наставу, реФерент за црквене послове, благајник, статистнчар, секретар, 4 писара и архивар)!.. Кад се ово скромно чпновпичко особље узме у обзпр при суђењу о савлађивању рада при нашем министарству, — онда се човек мора н зачудити и запитати: како се наш просветни апарат у оиште и може у нокрет ставити!.. Наше мннистарство нросвете мање је по свом личном особљу не само од румунског миннстарства просвете и култа, већ и од ма које оделите управе тог министарства! Недовољност личног особља опажана је израпије и садањи министар просвете био је просто приморан, да на рад у министарству унути и извесна лица нз школе. Садањи је министар, увиђајући ту нотребу унео у нов буџет и познције за једног повог секретара, помоћника књпговође и једног писара, али се при свем том унапред може рећи, да ће рад тећи старим темпом нарочито у одељењу за основну наставу, које пословима надмаша сва остала одељења... Исто се тако мало даје нашим научним, књижевнпм, уметничким друштвнма. Зар се ннтеизиван рад на културном полу може замислити са тако незнатним сумама, које наш буџет за то предвиђа!.. Док Румунпја па и Бугарска не упуштају ни једне нрилике, да себе што више репрензентују,