Просветни гласник

1098

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Веома су падале у очи и еледеће разлике између Б и Г. Ова .је врло рано осећала утицај чистог одеда, а нарочито беле хаљине, и у овој је била врло учтива. То се једва примећавало код Б. Девојчида је волела укусне, Фине, а нарочито меке ствари и била је врло наклољена своме јастучету; онаје пре ироговорила од Б; много је више волела да је носе, забављају, извозе и уопште иасивна стања. Њу су мање занимале удаљене ствари, чак и покретне, као и ствари ко.је се само очима ириказују; она беше искључиво одана стварима, које беху непосредно око ње. Трајало је подуже, докле се Г навикла и зарадовала новим играма и новим играчкама. Г је била већма под утицајем оиште околине; мање је занимаху иосебне ствари; све играчке употребљаваше са великом нежношћу, и никад их не разораваше као Б. Њено тражење прича беше много мање него у Б. Она није могла дуго да пази на нове предмете, али боље подражаваше речи и ноступке. Она је раније и више показивала интересовање према бојама. Г. је била конзервативнија и симпатичнија од Б. Задуго није било ни трага од онога, што се назива вољом. Најјачи шум, најјасни.ја светлост, најжешћи покрет привлачили су на себе нажњу, а интересовање могло се нодједнако скренути с једне појаве на другу. Сваки покрет изгледаше као аутоматски или реФлексиван, а цео објективни свет као да имађаше за малу децу само магловиту егзистенцију. Умор и немир искључиваху спољни свет у спавању, које је с почетка испуњавало девет десетина времена, докде се међутнм при спонтаној дреци свет изван субјективних осећаја детињих губи и престаје да постоји. Посебни осећаји као да се развијаху из општег осећања, и свет виђења и пипања, чувења и говорења, као и кретања, разграна се најлак у системе разних предмета; различита чуда испреплетаху се и повезиваху међусобно слично нежним гранчицама изувијаних жбунова. Овде се не може говорити о оштрим границама између свести и несвести. између мшпљења и говора, између „ја" и не — ја", између „анриори" и ,апостериори." Овде се морају ироблеми изнова Формулисати. Дивити се морамо сложености дечје природе, чак и за време нрве три године; само марљиво упоређење многих посебних и брижљивих проматрања поже дати резултате од вредносгн. Већина најбољих проматрања мале деце доииру до 3. године п затим нрестају. Чула су иснунила дух утисцима о главним и споредним особинама материје: разни осећаји доводе се у сагласност међу собом, са реФлексима и са покретима. Воља је поникла из аутомати.зма. 0 другом тролећу живота извршено ,је мало брижљивих и сиецијалних проматрања. Дечји живот постао је сувише сложен за већину по,'единачних посматрача. Ну за педагогику има проматрање деце у школском узрасту највећу практичну важност. Иревео II. м. Идић