Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

1189

и ако видим, да се може овако иди онако урадити. ја нећу урадити нагонски, према ономе што ми је прво на ум пало, већ ћу покушати изабрати најбољу радњу. Као што већ знамо, победиће увек најјачп мотив За то човек ради неки пут нешто и ако и сам увиђа, да ннје на.јбоље и није добро то што ради. Или оно, хпто под утипајем аФекта, у тренутку радње изгледа најбоље, може изгледати на.јгоре после, кпд аФекат прође, кад се прохтев задовољи, кад се човек .расхлади" и буде способаи хладно размишљати и иравилно оцењивати. Али и такве безуснешне борбе не остају без утицаја на вољу, на карактер, који ће бити све јачи, јер ће и борба, под утицајем искуства и кајања, бити све лакгаа. Као што се из свега тога види, детермииација воље не представља никакву опасност за практична питања морала и права, како се то од стране индетерминизма тврди. Напротив, баш детерминација воље и чини могућним урачунливост и моралнц одговорност личности, јер чини могућним васпитање и самоваспитаае воље. За то је Хербарт говорио, да то баш и јесте срећа, гато је воља детерминисана, а не безузрочна, анархична. Јер само за то човек није остављен на милост и немилост слепој вољи и случајним спољашњим утицајима, већ се може и мора по разумном плану васпитаватн. Ми се овде не можемо упуштати дубље у питање о моралној урачунљивости и кривичној одговорности. Најзад, као што смо видели, свест о слободн .је врло важан Фактор у вољним радњама човековим и због ње људе и треба чинити одговорним за њихове радње. Ко би и био одговоран за радње једне личности, ако не сама та личност? За своје радње одн. за своје представе и осећања (из којих те радње потичу) сваки сам носи одговорност. Истина, као што смо горе казали, има случајева у којима је човек неурачунљив, неодговоран. Осим тих ранијих поменутнх натолошких случајева, неодговоран је човек и онда, кад нешто учини у неодољивом нагону (коме би и сви или скоро сви други људи подлегли) или у незнању, у заблуди, ненамерно. Међу тим, човек је одговоран ако својом кривицом дође у стање (нир. пијанства), у коме је неурачунљив, у коме је морао да уради, што је урадио (асИо Шега гп саиза). Најзад, чињење одговорним за кривице је, како вели 0. Ераус (ВеггсМ пЂ. с1сп V Копдгезз (. схр. Рзусћо!., 8. 177), једна социјално-телеолошка институција која се да довести у склад с најконсеквентнијим детерминизмом. А друштво свакојако има права да се епасава од својих онасних члапова и ако казна можда и није увек најбољи пут за то. 9. — Поред спољашњих вољних радњи разликовали смо унутрашње вољне радње. Као унутрашње вољне радње можемо сматрати све интелектуалне процесе који почивају на активној пажњи; јер је