Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛХУРА

1191

и за снољашње: увек побеђује јаче осећање (одн. представа која га изазива). Сва раз.шка између унутрашњих и спољашњих вољних радњи је само у томе, што код унутрашњих вољних радњи нема видаог спољашњег «Фекта (телесног нокрета) и ако се и он врло често јавља. Најобичнији такви покрети су нпр. заклапање очију, мрштење, трљање чела и т. д. Често је и дисање промењено (често се „уздахне"), а покаткад се може чак и ознојити ^а(}(1, о. с., р. 26.) У осталом, врло честе унутрашње вољне радње су оне, у којима доносимо одлуку за неку спољашњу радњу у будућности, т.ј. ми се одлучујемо сада, алн радња (телесни покрети) има тек доцније да се изврши. Ако радња и у том будућем времену буде изазвала иста осећања, т.ј. ако воља за ту радљу буде остала исга као и у време, кад смо се први пут на њу одлучили, онда ће се она и острарити. Иначе под утицајем нових околности, нових мотива, она, разуме се, може и изостати. 10. — Као што се вољне радње развијају из невољних, тако исто се и обратно' (регресивно) невољне радње могу развијати из вољних, изборних. У средини сто.је, као што смо видели, нагонске радње. Видели смо већ, да нагонске радње могу дугим вежбањем постати аутоматским и (наслеђивањем) реФлекторним радњама. Исто тако и сложене, изборне вољне радње могу, услед дугог понављања, постати не само нагонским него, најзад, и аутоматским. Ове вољне радње се на тај начин — вежбањем — механизирају; јер се првобитна борба мотива све више олакшава и они мотиви, који су и први пут у тој борби подлеглн, постају све слабији док се, најзад, са свим не изгубе, те радњу одлучује само најјачи једини, нреостали мотив: радња је ностала нагонском. Не само чулне већ и интелектуалне н моралне радње могу на тај начин постати нагонским. Узмимо за пример коју интелектуадну радњу, нпр. решење једног задатка, одговор на једно питање итд. Ту се најбољи одговор морао првобитно тражити међу многим могућним, различним одговорима (нпр. речима). Услед честог понављања задржи се, управо научи се, најзад, само један одговор, који се поеле увек одмах и непосредно даје, уираво сам се јавља — но законима механпчке асоцијације, — чим се питање појави, постави. Исто тако бива и код моралних радњи. Првобитно се морало борити између више различних мотива — између себичних осећања и дужности, — док понављање није тодико ослабило себичнс мотиве, да морални мотиви одлучују радњу без икакве борбе. Морално дело постаје на тај начин нагонском радњом, навнком, потребом, те се у сличним ситуацијама увек лако и одмах уради исто дело. Отуда у моралном васпитању игра