Просветни гласник
34
ПРОСВЕТНИ ГДАСНИК
стене се број типова које треба упознати. наравно, не може тачно означити, за Фосиле постоји, напротпв, на највећем броју универзитета списак карактеристичиих врста, чије се познавање захтева за дишшму о вишим студијама у геологији. Те су врсте у главном на свима универзитетима исте, 1 и бирају се без обзира на регионалну геологију, већ поглавито по њихову општем значају. Наравно, на сваком се универзитету и нреко овог ошптег минимума указује још на најважније Фосиле у дотичној области, које студенти могу сами да скупљају у екскурзијама. У свакој лабораторији постоји за специјалну употребу студената збирка која садржи ове минерале, стене и Фосиле. Испит из ове врсте наставе врши се у облику практичних вежбања. Еандидату се даду 5 ила 6 врста стена и исто толико Фосила. који ее изберу међу карактеристичним типовима, и захтева се од њега да утврди које су то врсте, у којој се Формацији јављају и да укратко, у Писменом саставу, изнесе најглавни.је типове и Фације те Формапије. Врло важан део практичне наставе чине, наравно, екскурзије. По општој пракси те су екскурзије у Француској јавне као и предавања, и у њима узимају учешћа, поред студената, и аматери разних струка. На сваком универзитету изводи проФесор или његови помоћници сваких 14 дана, каткад још и чешће, но једну екскурзију од једног или више дана. Осем тога се од неког времена, по предлогу проФесора 0гО88е1е1 ;-а, изводи у Француској по једна тако звана интеруниверзитетска екскурзија, која по правилу траје око осам дана. Ова је ексурзија одређена за сгуденте свих провинцијских универзитета. Због нарочите помоћи од стране министарства, са сваког универзитета могу учествовати, потпуно бесплатно, по један или два студента, који се бирају међу онима што су се преко године одликовали нарочитом марљивошћу. Тиме што и наставници и ученици разних универзитета долазе сваке године у додир, постижу се за обе стране врло корисни резултати. Од године 1892., када је проФ. 6оз8е1е4 водио прву такву интеруниверзитетску екскурзију по Северној Француској, обИшли су студенти на тај начин највећи број области у Француској и о томе су објављени интересантни извештаји (Гренобл, Безансон, Марсељ). Све се ово односи на практичну наставу у општој геологији. Наравно да се разна специјалисања теоријске насгаве огледају и у пракси. За минералогију и Физичку геограФију се начин овог специјалисања разуме по себи. Спремање из примењене геологије оснива се нарочито на практичним методама; ту су потребни: елементи анализе
1 0 томе се може добихи појам вад се прегдеда дело Лапарана и Фритела у којему су дате сливе овпх врста. Неви унпверзитетп (Парпз, Безансон, Гренобл) имају ове спискове, који су код њих у употреби, штамнане.