Просветни гласник

36

ПРОСЈВЕТНИ глдсник

до деду годину рада и по важности одговарају од прилике докторској дисертадији немачких универзитета. Последње године дали су кандидати за агрегацију и у Паризу и у провинцијскии универзитетима многобројне радове из области геологије, палеонтологије и петрограз>ије, од којих су многи штампани и представљају користан прилог за науку. Докторске дисертације. У Франдуској постоје две врсте докторског степена: државни докторат захтева претходни лисански испит и потребан је као квалиФикација за наставника. у каквој великој школи. Звање универзитетског доктора може се добити без икаквог претходног степена. Али оно представља само почасно одликовање и добијају га поглавито они који мисле да праве каријеру. ван универзитета, али хоће да имају званичну потврду о стручности у области геологије. 2 Радови који се спремају за добивање државног доктората привлаче Француским геолошким институтима највећи број радника. Пре више година је постало правило, нарочито у геологији, да, се као дисертација подносе радови у истини од вредности, за чије извођење је потребно 4 до 5 година студирања. Пошто је штамиање ових радова обавезно, потребно је, да би се о њиховој вредности ориентисали, само разгледати геолошку библиограФИЈу за последњих 30 година. 2 Не треба заборавити да ови научни радови представљају прави циљ универзитетског рада и природњачки Факултети имају њима да захвале за свој нарочити карактер, којим ее разликују од великих стручних школа, које спремају за наставнички или макакав други иозив. Разуме се, да држава није у стању да по својој вољи изазива научна открића и нигде не владајаче убеђење него у Француској, да је немогућно науку произвољно и по команди „Фабриковати". Али први задатак Универзитета јесте, да кретање научних мисли упути правим путем и да их води, на тај начин што ће узети активна учешћа у њима. Ово упућивање врше управници института, код којих се тежња да личности учениковој оставе сваку слободу врло добро слаже с општом наклоношћу Францускога духа ка сталној критиди о себи самоме и о другима. Унапређивање научнога рада о^акшано је, уосталом, у великој мери издашношћу, којом се заслужним ученицима стављају на расположење средства за рад: путни трошкови, стипендије за путо1 Дисертације ових универзитетских доктора су, иаравно, врдо променљнв& вредности. Навешћемо само два лримерка (1912): Ј. КетН: (т6о1о§1е Лов сћашев јига881диез е1: 8и1за1рте8 (Зе 1а 8ауо1е, и Б\ НоЈтапп: Еесћегсћез §ео1оЈ*1дие8 (1апз 1а раг1Је вер1;епМопа1е <1еб А1рез репшпез. 2 Наводимо као иример довторске дисертације које су дали г. г. Воиазас, Береге!, Еа11о1;, Наи§, Јасоћ, КШап, РасЈшег, Регупмјшеге, Уаззеиг итд.