Просветни гласник

НАСТАВА В КУЛТУРА

39

У Музеју има три катедре, по једна за геологију, палеонтологију, и иинералогију. Са сваком катедром у вези су по један институт и једно асистентско место. Минералошки и палеонтолошки институт стоје, осем тога, у вези с Есо1е с!ез Наи1;ез Е1и<1ез, о којој ће ниже бити говора. Предавања су јавна и допуњују се екскурзијама по околини Париза, на које се пушта сваки слушалац. Ова настава има специјалисанији карактер од универзитетске наставе, јер овде збирке изазивају предавања, док ,је на универзитетима управо обрнут однос. Исто тако збирке су изложене раскошније него на највећем броју универзитета, јер су оне намењене много ширем кругу посетилаца. Најважнији примерци су изложени на углед ради јавног поучавања, док материјал од претежно научног интереса остаје на расположењу научнипима за њихове студиЈе. У Музеју је, наравно, научно испитивање много важније од наставе него на универзитетима. Он не даје никакве дипломе, али стинендијама младим људма за њихове студије, врло богатим средствима ко.ја омогућавају обимна и методска испитивања и ископавања врши Музеј велики утицај на ток геолошких открића. б)Со11е§е с1е Егапсе. Иу Со11е§е с!е Ггапсе предавања су исто тако јавна и често их походе најугледнији научници. Пошто нема утврђеног програма нити снремања за испит, предавања, која се у њему држе, могу се бавити пајтежим и најактуелнијим питањима. На жалост геологија заузима овде врло мало места; постоји само једна катедра (раније за ,природну историју неорганских тела"), коју је начинио чувеном Роицгсе, чије се петрографске збирке овде налазе. Поред проФесора ради и један асистент. в) Есо1е ргаИдие с1ез Наи^ез Е1 ис!е8. Ова установа чије је уређење, па чак и само постојање, широј публици врло мало иознато, поникла је из једне врло драгоцене замисли. Њу је установило Министарство Просвете с намером да унапређује чисту, никаквим споредним задацима непомућену науку. То је, дакле, пре свега, институт за научна испитивања, чији су главни органи лабораторије за разне гране нриродних наука, а исто тако и публикације које је он установио или их субвенционише. Ако су стручне лабораторије за научна испитивања у појединим научним областима већ постојале, онда се Есо1е рга^ие <1ез Наи1ез Е1ис1ез на то ограничила да их нрисаједини и да их субвенционише. То се десило с геолошком лабораторијом Француског Колежа, минералошким и палеонтолошким институтом Музеја за Природну Историју у Паризу, с лабораторијама за геологију и физичку геограФију Сорбоне. Она је прнвукла себи и неке институте у провинцији, тако