Просветни гласник

44

ПРОСВЕТНИ ГЛАСННК

да је потребно да би се геолошкој школи Француске задржало достојно место у свету, долазимо до ових закључака: А. За наставу. а) Потребно је створити низ нових места, како другог (таИгез (1е сопСегепсез, сћећ с1е 1гатаих и асистенти), тако и првог реда (катедре за палеонтологију, минералогију, Физичку геограФи .ју), да би геологија располагала истим оним бројем радних снага као нпр. зоологија. Тиме би на нашиа великим школама нестало неједнакости, које нити одговарају данашњем стању науке, нити значају који' геологија и сродне јој науке имају у свима културним земљама. б) Треба наставу Физичке гео1раФије нренети на природњачке Факултете и унети је као обавезан предмет за диплому о вишим студијама геологије. Ова наука обухвата у себи студију физичких и биолошких појава, које условљавају данашње развиће наше планете, а чијим се током у прошлости занима геологија. У ствари је парадоксно и у највећем степену нелогично, да је ширење и унапређивање ове гране нашег знања поверено — као што је у свима нашим лицејима и највећем броју универзитета — наставницима искључиво филолошкоисторијске спреме, којима су уонште природњачке методе потпуно ненознате. Иокрај све добре воље такви наставници не могу нмшта др^го радити, до излагати резултате других наука: Физике, геодези.је, метеорологије, геологије и биологије; за њих је тешко да сопственим радом Физичку геограФију ма и најмање унапреде. в) Развиће и унапређивање примењених грана геологије (хидрологије, науке о рударству, агрогеологије итд.). треба потпомоћи наставом која ће бити намењена не будућим наставницима већ другом кругу слушалаца. Оправдано је веровати, да би у једној земљи као што је Француска морало имати и ван универзитета места за регионалне геологе, којима би, поред израде специјалних геолошких карата, припала дужност да врше хидролошка и рударска испитивања и експертизе. да проучавају геолошке прилике при јавним радовима и да испуњују друге сличне задатке. Образовање тих регионалних геолога, за које би се створила места при разним установама, могли би предузетн наши уннверзитети. којима би студенти те врсте давали стална подстицаја да се тако важна питања техничке геологије не занемарују. Тиме би се и за студенте геологије, који се, због веома слабих изгледа на чисту универзитетску каријеру, уопште нерадо одају студији те науке, створила нова каријера. 1

1 При данашњем стању нашег уређења често се дешава да лроФесор геологије на нашем универзитету, који предаје сам и минералогију п све гране геологије, мора, поред испита и седница п поред својих научних приватних радова^ да испитује за Минпстарство Унутрашњих Дела планове о пројектованпи водоводима