Просветни гласник
52
ИРОСВБТНИ ГЛАСНИК
6, Вежбања и задаци са применом, ко.је час даје учитељ, а чае састављају ученици. Нааомена. — Прибегаваће се графичком поступку да се представе вел.ичине, сваки пут кад је могуће. Изводиће се у исти мах усмено и писмено рачунање, тако да у нижем течају усмено рачунање даје основу, тумачење и закључак за четири рачунске радње писменог рачунања. В. Законски систем тежина и мера. Упознавање очигледно и практично метра, литра, грама и динара; — множине и делови (само дека...., екто...., деси...., санти....). Показати и вежбати да се рукује мерама, тежинама и новцем. Учити да се мери и рачуна. Средљи течај. — А. Рачунање усмено, очигледно и аисмено. 1. Понављање четири рачунске радње на 100 првих бројева, тако исто са десетим и стотим. 2. Практично уиознавање бројења усменог и писменог целих бројева, затим десетних бројева. 3. Четири основне рачунске радње примењене на овим бројевима, у поступном реду и са врло простим закључком. Просто тумачење циља и употребе сваке од ових рачунских радњи. 4. Многобројна вежбања и задаци позајмљени из обичаог живота, заната, земљорадње, индустрије и т. д. Неколико простих питања о простом интересу, пропорционалној подели, о штедионици. Нааомена. — Вежбања и задаци биће расправљени усменим рачунањем у свима случајевима где ће употреба поступака за скраћивање бити могућа; изабраће се дата тако да су ови случајеви чести. 5. Стварање, именовање и представљање циФрама простих разломака. 6. Преобраћање простог разломка у десетни, примена на многобројним примерима. Б. Законски систем тежина и мера. 1. Излагање очигледно и практично законског система тежина и мера. 2. Однос мера између себе. 3. Вежбања и обични задаци из примена метарског система са датама за расправљање, једни брзим усменим рачуном, други писмесменим рачуном. Виши течај. — А. Аритметика и усмено рачунање. 1. Излагање са расуђивањем бројења целих и десетних бројева. 2. Врло елементарна теорија четири основне рачунске радње са целим и са десетним бројевима. Тражење количника двају целих бројева до .0,1, до 0,01, до 0,001. — Тумачења теорема на којима се ослањају упрошћавања да се користи нарочито у брзом усменом рачунању.