Просветни гласник

11РООВЕТЕШ ГЛАСНИК 242 — 1 Од кречних адга нашао је нове Форме које је именовао: Мггзга и 8Ш1еуа. ФораминиФере сдичне горњим одредио је и из примерака ко.је је Буковски донео из Матковића, југо-источно од Сутоморе у Јужној Дадмацији. 2. На старој прегледној карти геолошки састав овога острва обележен је врло просто: на занадноме делу Ереда, а на источноме Еоцен. Међутим. ио детаљноме прегледу који је извео Е. Ј. Шуберт састав није тако проет већ и из разлога што се преко острва пружају три свода, по чијим су боковима поједини геодошки чланови зонарно размештени. Изостављајући старгтје и новије пропзводе Кватернера, прво леже слојеви неког средњееоценога лапорца* ко.ји на С. 3. почињу на рту Растовац па иду до половине острва, до затона Радњаче. Други је члан главни нумулитни кречњак, који се распростире поглавито од рта Дура (на С. 3.) до рта Козјака (на Ј. II.) а па више места садржи крупне нумулите (Ж. рег/'огаЛи$ и N. сотр1апа(из). С обе стране прати га трећи члан: кречњак са имперфоратним ФораминиФерама (алвеолине и милиолиде.) Све то лежи на рудистним кречњацима, који чине основу острва, садрже сем радиолита и остресе (ОгопЛгод,оп1а Мипзот-Јоаппае Сћоб) и који се на истоку смењује са кретацејским доломитом. 3. У овој расирави приказан је геолошки састав „аустриског" дела Велебита, који је Шуберт картирао у 1905. и 1907. години. Џајстарије стене у овој области спадају у карбонску систему. То су поглавито доломити, кречњаци и шкриљци. У свима тим стенама има врло много ФораминиФера Жеозсћмадеггпа сгаИсаИ(ега и других, кречних алга (Мгггга), малих пужнћа. Слојеви су сви марински. Спадају у горњи Карбон, а не у Тријас као што су их сматрали Стахе и Горјановић (1900). Перм је може бити представљен оним шареним пешчарима и доломитима без Фосила, који леже изнад швагеринских а испод верФенских слојева. Мерфенски су слојеви од првених шкриљаца, кречњака и пешчара. Садрже МуасИез Разваепзгз и А^Гсгпа УепеИапа. Спадају у доњи хоризонт ВерФена, чији горњи део овде Фали, те наступа Мушелкалк конгломератом и пешчарем, (који се по негде јавља и у ВсрФену), па доломитом и кречњаком, са мало криноида и пужева. Изнад <ч «их се слажу чврсти, сиви или црвенкасти, кречњаци Клименте, са иеј^уцЈм пужсвима и коралима. Ие може се поуздано одредити да ли ови кЈЦнц кпмаљи сиадају у средњи или већ у горњи Тријас, којл се изнад тц™ наслагао или у виду црвених лаиораца и кречњака, са криноидима, коуадима, пужевНма, шкољкама, или у виду црвепкастих и зеленкастих

_Ј