Просветни гласник

ШКОЛСКО КРЕТАЊЕ 245

Јел. Михаиловик реФерише о спису г. Спаеа Вацова, директора мотеородошког института у С офији : ,3еметресенил вђ БЂлгарин пр &зЂ 1908 година". Ово је 9-та књига у серији сеизмолошких публикација, које издаје метеорол. институт у С офији . Каталог је израђен у свему ио истом шаблону као и сви претходни, т. ј. прикупљени материјал изложен је само хронолошки. Из тих се прегледа једино може видети број даиа са потресима, али се не види и број потреса, што је за сеизмичност једнога предела врло карактеристично. Па крају публикације изнесен је статистички преглед сеизмичких дана преко године, а за тим статистика свих потресних дана по месецима почев од 1892. до закључно 1908. Оба та прегледа дају само ириближну слику сеизмичких прилика бугарске територије, али се не види преглед по областима ни ио интензитету. У серијн потресних дана кроз онај низ година истиче се један минимуи са 9 дана (1900 год.) и максимум од 213 дана (Д904.), после којег иду године: 1905. са 118 дана; 1906. са 109 дана; 1907. са 65 дана, и 1908. са 38 дана. То јасно указује на период сгишавања сеизмичке активности у Бугарској.

156. Збор. (10. маја 1910.). Др. Д. Ј. Антула приказује детаљну геолошку карту околине Авале. „У области Авале развијени су ови геолошки чланови: 1. Неоком. — Најстарији седименти у области Авале налазе се на источној падини Авале у изворишту Врановачког Потока и на њеној источној падини више шумарске куће. Они су представљени метаморФним силиковитим кречњацима и кварцитним нешчарима и шкриљцима. Еао еквивалентне седименте с овим стенама сматрам и глиновнте и лапоровите шкриљце, у којима се у долини Топчидерске Реке појављују лампроФирске жице. Ова серија неокомских шкриљаца најбоље је отворена у усецима жељезничким на Км. 12,4, 12,100 и 15,200, где сс на поеледњем месту налазе у готово вертикалним сдојевима, чији је правац пружања С.С.И. — Ј.Ј.И. Овде се може проматрати и неколико лампроФИрских жица, које су утиснуте међу шкриљасте слојеве. Слични шкриљци са лампроФирским жицама виде се и у Ћиријевом мајдану (Камењац), где се налазе у вези с ургонским кречњацима и кречним бречијама а тако исто и ниже Ресничке чесме на десној страни Топчидерске Реке. Најпосле, у Пречици, нред стар^" . (10живином топионицом, на лсвој страни реке поЈављуЈу се црни . вити шкриљпи с вожначким чврстим складовима, К01И се* л ' :) ' Жа ^ П Т . т,т П • V ✓ Потока; V С.—Ј., а имаЈу пад на И. Ови шкриљци траЈу до Кус* њима се појављују 3 изданка еруптивних стена. И т" ' |? '° °Д мах топионице налази се изданак лампроФира, који је ^ в0 Р ен на ШИ Р ИНИ