Просветни гласник

школско кретање

249

Наааег4, В. Ногак и Ушазза с1е Ке^пу, ја сам у стању додати још два мања прилога. I. Права Црва Гора (некадашња Зета) може се сматрати као једна кршевита кречњачка височина, која се преко четири котлине ступњевито спушта од северо-западм на југо-исток, према Скадарској низији. Највиша је котлина Његушко Поље , па се наниже ређајујош: Цетињско Поље, Добрска и Цеклинска Жуаа. Прве две котлине јесу, а друге две нису права поља. Добрска и Деклинска Жупа су котлине са мањим унутрашњим неравнинама, које се састоје из нижих секундарних гребена и улегнућа. Цетнњско и Његушко Поље јесу права поља, чија су дна заравњена наносним материјалом. Али из тога наносног материјала избијају кршевити гребени, који се у Цетињском Пољу зову „гомиле". Између ових „гомила" находе се поиори. Из раније су била отворена и позната три покора — један код цркве на Ћипур, други код војног стана, трећи код лабораторије —, четврти је отворен тек пре шест година, у имању једног Јабучине и зове се понор „под границом". Дубина наносног материјала у Цетнњском Пољу различна је, негде је плитка, а негде знатно дубока. Свуда овај материјал лежи непосредно на кречњаку и свуда јо један исти — крупан шљунак и песковита глина, без Фосила. Тај шљунак Тице 1 иропраћа овим речима: „Није било без интереса констатовати несумњиво речни шљунак у котлинастој цетињској долини, где сада нема ни реке ни потокаЛ 0 тој истој творевини Цвијић вели: „Нема нигде, ни у Ивановој Алузи, ни у Коритима, ни око Бабљака и Штировника ни циркова, ни седимената, ни тонограФских облика, који би на старе глечере упућивали. Даље је ноуздано да шљунак Цетињског Поља нема никакве непосредне везе са старим глечерима; није ни Флувио -глацијалног порекла, јер је на Ловћену био само један глечер, који се од Језерског Врха према Његушком Пољу сиушгао" 2 . На супрот томе тврђењу, ја сам кад самим Цетињским Пољем, у првом селу до Цетиња, у Бјелошима, нашао трагове усанулог глечера. Село Бјелоши налази се на једном заравњаку, чија се северо-источна ивица сгрменито спушта у Цетињско Поље. На овоме заравањку находе се велики блокови углачаних и неуглачаних стена. Велики број облица, с круиним шљунком и песковитом глином, сачуван је у једном лучном бедему, који се пружа преко целог овог заравњака, а који је испупченом страном окренут према Цетињском Пољу. Издубљеном етра1 ТгеЛге Е., 1)1'. — Оео1о&18сће ХЈећегзЈсћЂ уоп Моп^епе^го (Јак г0ис ^ §ео1о§18сћеп Пе1сћза118(;а11. 1884), р. 90. 2 Глас Т ј ХУ Сри. Краљ. Академпје. .Т. Двијић. Нови резу- 1тат и а глађијалној еиоси Валкапског Полуострва, стр. 204.