Просветни гласник

Од балканских држава биле су званнчно заступљена Румунпја и Грчка, Србија није нмала званична засгупника, а Црна Гора, Турска и Бугарска уоишхе не беху застунљене. Што наша Отаџбина није била заступљена званично на овом Конгресу, даје се лако протумачитн п извинити. Ну ја лично нисам се могао оглушпти према овом Конгресу, што је менп врло добро познато, шта је у нашој Отаџбини баш мојом иницијативом на пол,у јавна Самарићанства рађено и остварено, на име за овпх потоњих десет година. На тај начпн пало је мени у део да покажем на тои Конгресу сакупљеним из свега света иоборницима и трудбеницпма око јавног Самарићанства, шта се у нас на томе огранку јавног рада за опште добро народа смерало и радило, а колпко се успело, па и за чим ћемо ми Срби у томе и даље битп. Учинпо сам тако јер сам дубоко уверен да ће баш пскуство ова два нотова наша рата, у вези са резултатима овог међународног конгреса, неодољивом снагом допрпнетп да се у нас увере о неодложиој потреби и огромној корнсти спстематске организације Самарићанства у целој земљи. Кад то буде, кад у нас Самарпћанство као социјална установа обгрли целу нашу Отаџбину, кад се за ту установу делотворно заинтересују државпи Факторп н цео наш народ, кад се друге сродне установе са нашим Самарићанством и непосредно споразумеју и међусобно уједипе, да по начелу о подели рада свако свој позив вршп а опет и све свакој на помоћи буду, да се дакле и узајамно пспомажу и унапређују, а наиме кад сви скупа делом прионемо да 'као Српски Самарићани смишљено, одлучно и истрајно прегнемо на посао, тада ће и од тог нашег рада ускоро морати битп плода и добра и обилата и опште корисна, с којим ћемо ведра чела моћи ступити међу остале културне народе. Према закључку I. Међународног Конгреса за Самарићанство, који је одржан г. 1908. у ФранФуркту на Мајни одржан је садапши збор у Бечу у времену од 9. до 13. септембра 1913. год. Да би се оспгурао успех овоме збору, органивован је у Бечу посебан нриређивачки одбор. Исти је имао за протектора вел. војводу Леополда Салватора, а почаснп нредседници беху му главпи градоначелник бечки д-р Вајскирхнер и позпати пионер хуманитарности гроф X. Вилчек. А како су главни приређивачи умели и хтели да уваже глас новог времена, и посебице велики значај сарадње женскиња на хуманптарном послу уопште, а посебице у областп Самарпћанства, то је уз ириређивачки одбор постојао и нарочпти одбор жепскиња, којп је био под покровптељством вел. војвоткиње Блапке, а под главном управом граФица Фетерове и Вилчекове. Конгрес је имао своју редовну главну управу, којој беху на челу д-р граФ Фетер и иро®. д-р В. Екснер, а главпи тајвик је био д-р X. Харас, "ревни управник бечког друштва за спасавање. На конгресу је суде ..1 _арало до блпзу 2000 лица, што представнпка посебнах народних одбора самарићанских из Аустро-Угарске и осталпх културнпх земаља, што опет нарочитих делегата- цвдадиних држава, хуманитарнпх устааова. друштава, а понајвпше редовнпх члапова Самарићанства и овог, конгреса, и најзад конгресних обпчних суделовача. Обзпром на лрвјављенп конгресни материјал: предавања, извештаји, . прикази и т. д., било је на конгресу десет нарочптих одсека. Од ових је свакп имао своју редовну управу, у којој је конгрес сам бнрао из своЈе средине нарочпте своје почасне председнике, где је и мене допала част.