Просветни гласник

судбином личности, чије се учегаће не може ускратити. Тако ми испитујемо, расправљамо и изводимо начисто код сваке приче само географску сграну, у колико очекујемо да тиме опа садржина, која се надази у њој , посгане детету очигдедно јаснија. У колико је прича очигдеднпја овим расправљањем, у толико се у детету дубље утврђују прави васпитни моменти, у толико се више дете подстиче да размишља о вечноме, што се скрива иза променљивога низа нојава. За илустрацију овога што смо казали, да наведемо који пример. Да узмемо методску јединицу којој је циљ да упозна ученике „како је Псус Навин поделио Хананску земљу и како је народу било у њој". У другом одељку те јединице обрађују се речи: „Пошто Господ умири Израиља од свих непријатеља његових, показа му сва доброчинства, ј што му их обећа". Оне дакле има да се испуне садржином. То се из- Ј води описивањем: Израиљцима је ишло у новој земљи врло добро. Пастири око Јордана и на планини Јуди становаху још у шаторима, а код других Израпљаца имала је свака породица своју кућу и наоколо османлуке од винове лозе. Лоза се пењала на османлуке и расла је | до крдва на кући. У лето и у јесен висидо је грожђе о османлуку. И какву су још корист имали људи од винова лишћа? (Хладовину.) ј бтановници су се најрадије бавили по својим османлуцима; само онда, кад нису могли више да остану напољу, улазили су у кућу; кад дакле? 1 (Ноћу и кад је ружно време.) Разуме се, куће нису биле тако лепо уређене као наше; свака кућа имала је мало простора, само једна Ј врата и ниједног прозора; какви су кровови били на кућама већ знате; какви? —У таквим кућама ви не бисте могли становати; али Израиљци су тиме били нотпуно задозољни. Зашто ? (Нису за друкчије : ни знали; друкчије им нису ни требале; јер су целога дана могли бити напољу.) Обухватање : стан. И у пољу је било лепо. Око села и градова простирале су се : ливаде и иоља. Шта расте по ливадама? — Шта у нољу? — (Пше- | ница и јечам.) На висовима налазе се храстове и јелове гауме, лугови од палама, вртови од поморанџа и лимунова. Осем тога тамо расту | дивне јабуке, гаљиве, кајсије, брескве, бадем итд. — Још у јануару, кад је код нас велика хладноћа, кад има и леда и свега. пветају у I земљи Хананској бадемови, а на земља се виђају шарене сасе, љубичице, лале, кринови игд. Крајем априла већ почиње жетва јечма, крајем маја пшенична жетва. Затиа долази берба смокве, а од августа берба грожђа и маслинке. Затим за маслинком зејтин; зашта се он употребљује? — Овај зејтин прави се од маслинки; маслинка .је плод са дрвета које личи на нашу шљиву, а различите је боје: има маслинака плавих, црних, црвенкастих, беличастих и зелених. Маслинке се цеде, и исцеђени сок је скупоцени зејтин. Како се зову дрвета на којима расту маслинке? (Маслиново дрво.) Зове се и маслина. Много