Просветни гласник

ДРЖАВЛ СРКА, ХРВЛТЛ II СЛОВЕНАЦА

<3

се обогатила пространим житницама равнога Баиата, Бачке, Барање, Срема, сточарством, шумама, шљиварством и рудама Босне, житом, шумама п шљивама Хрватске и Славоније, шумама, угљем и врло добрим почецима индустрије у Словенији. Агриколно насивне земље као Црна Гора, Херцеговина, Далмација и Хрватско Приморје, имају море и јако становништво високе националне свести. Наша држава, но привредним изворима, спада несумњиво међу најбогатије земље у Европи, и има све услове да постане најмоћнија и најразвијенија држава на Југо-Истоку Европе. 1. Прва Србија, она од Карађорђева и Милошева устанка, била је мала подунавска земља од 24.440 кв. км., и толика је остала до 1833 год. То је била северна периферијска земља Балканског Полуострва, као прилепак и додатак панонском басену, без правог географског смисла и облика. Она се по том у три маха према Југу ширила, захватајући постепено целу долину Мораве и Вардара. Прво проширење је извршено 1833 г., тиме што су Србији присаједињени у главноме басен Тимока, крушевачка област, и неки крајичци на југозападној граници, нарочито Јадар и Рађевина. Србија је постала велика 37.740 кв. км. Али тим проширењем није осетно измењен географски положај Србије, који је и даље остао лабилан. Тај се положај учврстио после ратова од 1876 и 1878 г., јер се Србија знатно проширила према Југу, захвативши скоро цео слив Јужне Мораве са Врањем, Нишем и Пиротом. Њена површина била је велика 48.300 кв. км. Она постаје држава реке Мораве, моравска држава, са додатком подринско-ваљевских крајева и тимочког басена. После букурешког Мира од 1913 г., Србија добија учврпгћен географски положај и одређену географску слику, изузевши неке територијалне детаље и недовршене излазе на море. Србија је тек од тада потпуно централног положаја на Полуострву,. јер се простире од Дунава до солунске околине. Обухватала је осим слива Мораве и слив Вардара, и може се географски назвати моравско-вардарском државом. Површина Србије је била велика око 87.800 кв. км., а Црне Горе, која се тада такође најзнатније проширила, 15.300 кв. км. После светског рата и париске конференције, наша нова држава је велика, као што је поменуто, 252.000 кв. км. Али су географски положај, културне прилике и етнографски састав нове државе у многоме друкчији но Србије пре светског рата. 2. Пре овога рата, Србија се једино према југу увећавала, према областима БалканскОга Полуострва (балканско проширивање Србије); У последњој фази од 1913 г., она је први пут после толико векова изгубила територијални контакт са Турском. Од париске конференције, Србија прелази на леву обалу Саве и Дунава, у панонски басен, нова држава ггродире до Јадранског Мора, и преко Словенаца допире у ал-