Просветни гласник
НОВА ШКОЛА
81
Нова Школа развија у првом реду личност васпитаника као социјалне јединице. У овој школи споредно је „учење" у смислу данашње школе. Главно је у њој лично доживљавање и лепоте и морала и религије и природе и човека, т. ј. живоша, уметности и науке. Место књишког саопштавања, овде наставник доводи ученика у пршшку и могућност да „из себе", из своје душе, доживи предмете, појаве и догађаје, и да дође до сазнања о њима — до објективног научног сазнања, до стварног, личним, својим путем стеченог знања. На супрот рецептивитету, пасивитету, учењу данашње школе, стоји Нова Школа као школа рада и живота. 2) Стара школа строго одређује наставни план, програм градива и распоред, одређује начине и средства; од основне школе до Университета исто: саопштава се, памти, понавља, пропитује и оцењује. У Новој Школи, ученик у природи, лабораторији, библиотеци, уметничкој и занатлијској радионици мора сам да се довија, да тражи, испитује, упознаје и решава проблеме из света и живота, као што су радили научни испитивачи пре њега. Школа га у томе само подстиче, упућује. До сазнања долази ученик истраживањем, посматрањем, радом. Он је активан, сам испитивач. Школа је установа која му то омогућаваУ њој нема ни трага од формализма и шематичности данашњих планова и програма школских. Т. зв. „методске јединице" данашње школе тамо не постоје. Ради се путем.каузалне и логичке везе предмета, односа проблема. Чак се ни поједини предмети не раде подвојено у смислу данашње школе, већ по групама, по вези сродности и узрочности. У Новој Школи се не ради свака три четврти часа нешто друго, по четири-пет разних ствари за пола дана. Тај по здравље, мозак и нерве убитачни систем сваштарства замењен је природнијим. Читаво до подне ради се тамо једна или две ствари, најчепгће после физике или хемије историја, после математике језици, и т. д. 3) Улога наставникова у Новој Школи далеко је скромнија но у данашњој. Ту није наставник — какав је да је — неки недоступни, неприкосновени ауторитет научнички, већ вођа ученика при посматрању, опажању, изражавању и раду. Он ради заједнички с ученицима и само управља радом, одабира рад целисходно. 4) Ученик је у Новој Школи у науци испитивач у маломе, у уметности умешник у маломе. У цртању, моделисању, рецитовању, игрању, ученик најпре доживи предмет или побуду, па се тек онда приступа остварењу замисли или изразу осећања. Техника је притом само средство, нешто секундарно. Не полази се од ње, већ од доживљаја. 5) Писмени сасшави раде се на сасвим другој основи. Данашња школа даје „тему", а деца морају да је обраде, независно од тога да ли баш У т °ме тренутку могу и имају што да кажу о томе, или не. „Тема" је или ужасно изненађење, или се унапред „припреми", т. ј. шематски се Просветнц Гласник, I књ., 2. св., 1930, 6