Просветни гласник
86
ПРОСВЕТНИ 1Л.ЛСИПК
прилику за остварење Нове Средње Школе. И кад би се у њој прикупила сва деца из унутрашњости — разуме се одабрана и доиста способна за више гимназијско школовање — онда би то већ било довољно за почетак. А уз то би и деца топчидерске колоније могла бити екстерни васпитници те гимназије. Зашто баш почети са Женском Учитељском и Новом Женском Средњом Школом? Зато што су од свих београдских, па можда и од свих средњих школа у Србији, београдске Женске Гимназије и Женска Учитељска Школа, норед преживелости школског система, од свих београдских школа и по ученице и по наставнице још здравствено најубишачније. У њима нема ни ваздуха, ни дворишта, ни игралишта, ни гимнастичке сале, ни просторија за неговање уметности, а ко још и да помене неопходна купатила. У њима се упропангћује здравље, нерви, лепота и дух и ученица и наставница. Зато је најпрече почети од њих. Прилика се већ пружа, а средства се морају наћи, ако је држави доиста на срцу здравље будућих мајки, васпитачица и културних раденица. Основна је школа за цео народ. Она мора бити осморазредна, т. ј. обухватати дечји развитак од 6.—14. године. Виша средња школа само је за даровите, личности самом природом одређене да се баве наукама, уметностима, васпитањем, и осталим финијим улогама у друштву. То се једном мора увидети и средства ће за нову средњу школу одмах бити ту. Боље је дати упола мањем броју девојака вишу духовну културу, него стварати женском гимназијом масе полуцивилизованих, полуобразованих сведоџбашица. „Сведоџба, а без знања", то је болест нашег данашњег друштва, од које је једини лек: Нова Средња Школа и одабирање њених васпитаника цигло према природним даровима, и с обзиром на народне и државне интересе. На нека Нових Средњих Школа буде упола мање од данашњих! Оне ће радом стварати здраве генерације интелигенције која воли рад, место масе интелектуалног пролетаријата који лиферује данашња гимназија и коме је девиза: што већа плата, што мањи рад, и што интенсивније нездраво уживање. То је, истина, само груба скица могућности остварења Нове Школе у нас, али ипак довољна да сваког правог пријатеља омладине, школе и народа подстакне да мисли о Новој Школи, да ма и најпосредније поради на њеном остварењу. МАГА МАГАЗИНОВИЋ