Просветни гласник

СРЕДЊЕ ШКОЛЕ У СРБИЈИ И ЦРНОЈ ГОРИ

109

са онолико наставника колико их буде било у месту, те да се деца што пре склоне са улице, уведу под школски кров и ставе под власт и старање васпитача. Тако је рад отпочео почетком фебруара 1919 године, прво уписом ученика, а затим испитивањем оних ученика који су се пријавили да приватно полажу један или више разреда. Како је број ових ученика био доста велики, то су и ови приватни испити трајали дуже времена. После извршених приватних испита, а у току марта 1919 год., отпочела су предавања у већини средњих школа. Због оскудице у наставницима и немања школског намештаја, у многим школама нису се могла отпочети једновремено предавања у свима разредима. У оваквим школама, по наређењу Министарства, рад је отпочет прво са матурским течајевима и IV разредом, а тек доцније са осталим разредима. Скоро у свима школама за ове три скраћене године радило се са полудневном наставом, зато што није било ни довољно локала за тако велики број ученика, ни довољно наставника. 3.) Насшавничко особље. И пре овога рата веома се оскудевало у наставничким снагама, па је та оскудица сада још и већа услед великих губитака у овоме рату и знатног повећања броја ученика. Рачуна се да је средња школа у овом рату изгубила преко 150 својих вредних и ваљаних радника. Због овако велике оскудице у наставницима стајало се пред дилемом: или затворити већи број школа, или попуњавати мањак у наставницима на тај начин што ће се наставницима дати већи број недељних часова него што је то законом предвиђено. Како би затварање мањих школа тешко погодило баш оне крајеве који су у овоме рату најгоре прошли, то се прибегло овоме другом решењу: да се наставницима повећа број недељних часова и да се часови преко законског максимума хоноришу. Тако је донета уредба о хонорарним наставницима и хонорарним часовима, по којој је хонорар од часа повећан од 4 на 6 динара, а доцнијом изменом на 10 динара од одржанога часа. Недостатак у наставничким снагама надокнађен је у неколико још и постављањем за хонорарне наставнике студената филозофије са пет семестара и увођењем у школу, као хонорарних наставника од часа, појединих чиновника других струка, као учитеља и учитељица основних школа, инжењера, судских чиновника, лекара, и т. д. У овим скраћеним школским годинама и матурским течајевима радило је око 1000 наставника и наставница, од којих су преко 200 хонорарни наставници из других професија. 4.) Бројни ареглед ученика у средњим школама. Из бројног прегледа приложеног на крају ове свеске лако се да видети да је број ученика у овим скраћеним школским годинама бно знатно већи од бројаученика т школске 1913 14 године, То се може објаснити тиме што