Просветни гласник

122

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

три године у Француској. Деца оних јунака који су проливали крв за општу, свету ствар, на Вердену и Битољу, Вардару и Марни, упознала су се, заволела и склопила трајно пријатељство, од кога ће имати велике користи и у будуће. Наши ђаци су имали прилике да увиде и познају у чему лежи величина, снага и драж Француске, упознали су француски живот, културу и литературу; имали су прилике да се упознају са демократским уређењем државе, са напредним идејама, да виде да је успех само у реду, раду и испуњавању закона, да своја слобода престаје онде где другога почиње. Поред све несреће која нас је задесила, сви смо ми имали у изгнанству једну корисну школу животног искуства и научили смо доста добрих ствари. На крају књиге долази уговор закључен између Француске и наше државе о школовању наших ђака у француским школама, затим неколико таблица-прилога: распореда рада, личних података, статистике ученика по појединим заводима, оцењивање наших ђака, субвенције појединим заводима, распоред путовања, лични опис, програм једне свечаности у корист српских ђака, неколико интересантних ђачких писама. У књизи се налази још и осам врло лепо израђених слика ван текста, на којима се виде наши ђаци при своме доласку у Француску, а затим за време бављења у француским школама. Какав контраст! Бледа, испијена и тужна лица, дроњци од одела, а после дивна лицејска униформа, заокругљена и весела лица. И званична Француска и заводи, и согге§ропсЈап^з и таггашез, сви су ирегли да наша деца не осете и сувише бол за поробљеном отаџбином и горчину изгнаничког живота. За живот у Француској, у осталом, не може се рећи да је био изгнанички; шта више, бар две трећине ђака живели су у њој боље и уредније но код својих кућа. Када је г. Љуба Давидовић, као Минисгар Просвете, у скупштини на Крфу, изговорио 26 септембра 1916 сјајан говор о школовању наших ђака у Француској, и када су тај говор донели наши и француски листови, Г. Мулен каже: „Наша школа може се ноносити због ових доказа захвалности и дивљења; она се тиме не размеће, јер она није могла а да не испуни дело због кога се похваљује, али јој је мило што је радила за Отаџбину и човечанство, и што је, верна традицијама евоје славне прошлости, још једанпут оваплотисала француску душу". Међу свима књигама које говоре о Србији, књига Г. Муленова се нарочито истиче и стаје на видно место својом искреношћу, објективношћу и значајем; она ће послужити као драгоцен докуменат за онога ко буде писао историју школовања наше омладине у Фрацуској. Ми можемо само бити захвални г. Мулену што нам је огромно помогао у најтежим данима нашег школског живота. МИХ. Д. МИЛИНКОВИЋ