Просветни гласник

12*

{"еографија у Средњим Школама

171

завршава се давањем најосновнијих знања из Математичке Географије, до којих ученици могу лако доћи посматрањем у природи. Ова метода иде од познатог непознатом, од простијег сложенијем, од ближег даљем, од конкретног апстрактном, те се с тога она мора применити у основној школи, где се наставно градиво удешава према субјективној природи дечјој, а не према објективној природи науке, Анализа полази од Сунчаног Система, па, пошто у грубим потезима и што је могуће приступачније дечјем схватању, изложи основе Математичке, Физичке и Антропогеографије, као и преглед најважнијих географских објеката на Земљи, прелази на физичко и антропогеографско изучавање континената и њихових земаља, а завршава се изучавањем сопствене отаџбине. И ако се при овој методи иде обрнутим редом, т. ј. од непознатог познатом, од сложеног простом, од даљег ближем, од апстрактног конкретном, ипак се она употребљава у средњим школама свију културних народа, јер то одговара научној подели и распореду грађе у Географији, а сем тога оснива се на знању добивеном у основној школи путем синтетичке методе. Кад је овај предмет у рукама стручног и искусног наставника, који уз то располаже и довољним наставним средствима, онда се може постићи врло велики успех, нарочито с тога што се општа географска знања излажу ученицима индуктивним путем, т. ј. тумачењем природних појава и главних облика земљине површине, које знатним делом зна сваки ученик, било из сопственог искуства, било с тога што је то научио у основној школи. То вреди за нижи гимназијски течај, т. ј. за прва четири разреда. У вишем пак течају ученици имају јаче развијен интелекат и пространији хоризонат знања и погледа, т. ј. већу претходну спрему. Они су већ савладали основиа знања опште и посебне Ботанике, Зоологије и Географије; упознали су се с елементарним стварима из Минералогије, неорганске и органске Хемије, Физике и Математике; и научили су историју нашега народа. На тим темељима, ако су они добро постављени, лако је наставити зидање зграде, т. ј. стварање образованог и васпитаног младића и девојке од полуобразованог и недовољно васпитаног дечка и девојчице. Ово се постизава, у средњим школама свију културних земаља, поновним учењем предмета нижега течаја у вишим разредима. Али не њиховим обичним понављањем, већ научним, т. ј. генетичким излагањем њихова градива. И како се код западних културних народа правилно схвата велики значај географске наставе за образовање и васпитање ученика, т. ј. за стварање интелигентних и радних, моралних и карактерних чланова људскога друштва, Географија је спроведена кроз све разреде њихових средњих школа, почевши од најнижег, па закључно са највишим. У нижем течају она се узима као дескриптивна дисциплина, а у вишем као права наука. Као пример узећу најпре Француску, која нам је сада, после отаџбине, најпознатија земља. Због познатог француског консерватизма у питањима реформе постојећих организација и установа, Географија је у овој земљи имала да издржи дугу борбу с присталицама старе школе. Из те борбе она је изишла као победилац 1892 године, када је новим Наставним Планом уведена у све разреде мушких и женских лицеја. У мушким лицејима Географија је овако распоређена на поједине разреде : V VI кл. (наш I р.) Општа Географија и Америка I ; V „ „ II „ Азија, Африка и Аустралија ^ ™жи течаЈ;