Просветни гласник

0 Настави Природних Наука у Средњим Школама

221

и II мушка, Куманово, Пожаревац), — у VIII разр. са 2 часа (Ниш мушка гимназија). 3. Хемија у IV разреду са 1 часом (Охрид) и са 2 часа (Пећ). г.) Поједини насшавници били су ареоптерећени часовима. Законом о средњим школама допуштено је да наставници научних предмета могу држати 6 хонорарних часова, а наставници вештина 8 хонорарних часова недељно преко одређеног максимума, дакле 24, односно 28 часова.- ГТре рата је мали број наставника имао овако повећан број часова. Али сада је, услед велике оскудчце у наставницима, повећи број наставника научних предмета морао узети 19—24 часа недељно. Али и то није било довољно. И овај други максимални број недељних часова прелажен је, па се пео до невероватног броја 36: у Кумановској гимназији један наставник предавао је: јестаственицу у I, II, V и VI разр., хемију у IV разр., земљопис у I разр., француски језик у V и VI разр. и гимнастику. У приватним средњим школама ишло се и даље. У Параћинској гимназији директор, који је вршио дужност и разредног старишине у два разреда (I и II р.), имао је 33 часа недељно, предајући српски језик (I, III и IV р.), француски језик (II р.) и јестаственицу (I, II, V и VI р.). У Ћупријској гимназији један наставник предавао је математику у I—VI разр., хемију у IV р., француски језик у V и VI р. и стенографију у VI р., и имао је 38 часова недељно. 4. Оскудица у училима. Без учила нема успешне наставе. Највећи број наших средњих школа имао је, пре рата, учила за поједине предмете у довољној количини, а понеке школе имале су школске збирке које нису уступале збиркама учила у најкултурнијих народа. За време рата упропашћене су готово све школске збирке. И највећи број школа остао је без икаквих учила. Тако: 30 средњих школа нема никаквих учила за физику. 34 „ „ „ „ „ „ хемију. 36 „ „ „ „ „ „ ботанику.

Тако исто рђаво стоји и са училима за друге предмете. Немају учила: 16 средњих школа за географију, 38 — за историју, 27 — за математику, 33 — за цртање. 5. Делимична оскудииа у уџбеницима. У понеким местима нису ученици имали довољан број уџбеника. Највећа оскудица свуда била је у уџбенику за зоологију у VI разреду, јер Зоологија Љуб. Давидовића, која је поодавно штампана као државно издање, није прештампавана, па је понестало. За антрополошки део употребљавала се Антропологија Милана Томића'. Међутим уџбеника за остале предмете било је, јер су

23 37

„ ЗООЛОГИЈу. „ минералогију и геологију.