Просветни гласник

Школске ГЈрилике у Србији

275

ред цркава подизале зграде намењене искључиво школама'). У школским зградама су обично становали и учитељи Школе су по варошима имале приличан број ђака. 1826 г. било је у Шапцу 125 ученика (на 2 учитеља), у Јагодини 96 (на 2 учитеља), Смедереву 80, Пожаревцу 60, Ужицу 35, Карановцу 30, Чачку 30, Градишту 30, Брусници 26, Гроцкој 22, Убу 15, Палежу 15.") — У Крагујевцу је било 1827 г. 140 ученика (на 2 учитеља) 4 ), а 1833 4 г. 127 (на 2 учитеља). •"•) — У Ваљеву је било 1827 г. 50 ученика.") — У Београду је било 1832 г. 227 ученика, међу њима и 16 ученица (на 3 учитеља), 1833 г. 267"), а 1834 г. 300 8 ). 1826 г. имала је школа у Ћуприји само 5 ученика, али је то било због тога што је у њој било становништво више муслиманско но српско. 9 ) Г1о селима је било много мање ученика. 1826 г. било их је у Остружници 12, код Честина у Гружи 8, у Буковици (Окр. Подрински) 8, у Совљаку (Окр. Подрински) 7. 10 ) Школске 1835/6 године било је у целој Србији 72 школе са 2514 ученика, или просечно на сваку школу по 35 ученика. и ) 21 септембра 1839 године било је у целој Србији 28 правителствених (државних) школа са 28 правителствених учитеља и 56 обштествених (општинских) школа са 56 обштествених учитеља. И у једнима и другима било је свега 2916 ученика, или просечно опет по 35 ученика на једну школу.'-) У школу су у почетку ишли само мушкарци. Били су различитог узраста, али ретко, и то само по варошима, врло млади. По селима су ђаци били одрасли младићи. Чак их је било који су из војске бежали у школу. У таквим случајевима власти их нису враћале у војску. За школовање женске деце није се осећала потреба. Отуда је и по варошима ретко која жена знала читати и писати 1а ), по селима ниједна. У већ поменутом патриотском апелу од 3 августа 1821 г. наглашава Д. Давидовић и потребу за „школе за женски пол" и предлаже да такву школу оснује у своме дому, где би се учили женски послови: кување, шивење, вез, плетење и друго, чему би женску децу учила његова жена, а читању и писању његове свастике „и то без сваке плаће и награде,

') Куниберт, 355, Споменик XXIV, 22.

3 ) У Крагујевцу се школа састојала „из две велике собе за ученике и две мање собе са кујнама за учитеље (Ј. Вујић 1, П2). 3 ) Ј. Вујвћ II, 98; I, 128, 45, 51; II, 21; I, 180, 200, 07; II, 149; I, 43; II, 60, 62.

4 ) Тз. Магарашевић, Путовање по Србији, 42.

5 ) М. Петровић I, 765.

°) 'В. Магарашевић, 65.

') М. Петровић I,- 763. 8) Споменик XXIV, 22.

8 ) Ј. Вујић I, 124. '») Ј. Вујић II, 105; I, 177; II, 31, 82.

") Гласник IX, 166. 13 ) Држ. Арх., Државни Савет 1839, 471—660.

,3 ) Сретен Д. П., 186.