Просветни гласник

289

Због тога што ми засада немамо ни једног уџбеника за науку о човеку који би могао задовољити све захтеве једнога доброга уџбеника, сматрам да може бити од користи наставницима и то ако бих овде изложио у општим потезима у којим границама та настава треба привремено да се креће. Пре свега, у приступу се мора објаснити о чему се баве Анатомија и Физиологија. То мора бити кратко, у неколико речи. По том треба објаснити шта су органи, а шта прибори. Остала грађа била би распоређена овако: Ћелица, њен састав и деоба. Ткива: епителијално (све врсте), везивно, коштано, мишићно и нервно (ћелица и влакна). Оплођено јаје и његово браздање. Развиће до гаструле. Показати који се органи развијају из сваког од три прва зачеткова листа. Цео овај општи део изложити у три до четири лекције. — Органи за крешање: костур и мишићи. Опште напомене о тим органима. Кости главе и њихове муђусобне везе. Кости трупа и како су међу собом повезане. Хистолошка грађа костију: а) уздужни пресек једне дугачке (цевасте) кости, б) попречан пресек једне дугачке и једне пљоснате кости. Показати развиће једне дугачке кости. Хемиски састав костију. Показати как«о се потапањем једне кости у киселину (н.пр. ћезап или сону киселину) може ослободити осеин (органски део) од минералних соли. Све ово изложити у четири лекције. Мишићи. Облик мишића: вретенаст (мишићи удова), лепезаст (слепоочни), кружни (околоусни и очних капака) и сфинктери (затварачи на почетку танкога и на завршетку дебелога црева). Глатка и попречно пругаста мишићна влакна, који се мишићи састоје из глатких а који из попречно пругастих влакана. На попречном пресеку једног вретенастог мишића показати његову хистолошку грађу. Побројати главне мишиће. Показати рад једног мишића. Главне особине мишића: еластичност, електромоторност и контрактилност. Исхрана мишића. Све то поделити у две лекције. -- - Житани ирибор. Нервна ћелица и нервна влакна. Анатомија у крупним потезима. Анатомски и хистолошки састав великог мозга и Његове радње. Мождани живци (12 пари). Локализација чула и душевних моћију. Мали мозак и здужена мождина: облик, анатомија и хистологија. Радње. Кичмена мождина. Њена хистолошка грађа. Нерви (31 пар), Симпатични нерви и њихова улога. Попречни пресек кичмене мождине. Покретни (моторни) и осећајни (сензитивни) нерви. Постанак рефлексног покрета. Све то изложити у четири лекције. — Чула. Очи, уши, нос, језик и кожа. Око. Његова анатомскохистолошка грађа. Физичко и физиолошко објашњење виђења. Главне аномалије вида. Уво. Спољашњи, средњи и унутрашњи део ува. Физиошка улога појединих делова с нарочитим обзиром на Кортијев апарат. Полукружми канали као органи за осећање равнотеже. Нос, језик и кожа;