Просветни гласник

Оцене и Прикази

309

Слово § на крају речи а у везивању има звук благог к (1оп§ езро1г ~ лон-кеспоар). Писац међутим везује као тврдо г (стр. 13). За слово к (стр. 17) није најсрећније рећи да се изговара као к нарочишо у страним речима, јер ово слово и постоји једино у страним речима. Којим се извором послужио писац устврдивши да се у тез51еигз изговара каткад и г (стр. 29) ?! Није тачно ии да се у а1рћаде{ изговара слово I. У став о слогу И (стр. 33) није требало унети атШе, већ о томе говорити засебно, јер атШе, рШе и тоШе чине изузетак од правила и изговарају се ши (амитје, питје, моатје). Да би објаснио слово и> (стр. 35) г. Јотић упућује на изговор енглеског ту у речи Иге м>Н1§, претпостављајући код својих читалаца знање енглеског језика. На страни 83* у ставу о неправилном поређењу придева, г. Јотић прави погрешку која није дозвољена ни ученику V разреда гимназије. Наиме, он тврди да први ступањ поређења од таиуаГз сем ргге гласи и р/з, и ако једном уџбенико-писцу треба да је јасна разлика између рие и рГ5. РГге је први ступањ поређења од таиуаГз, а р1$ од та1; једно је придев, а друго прилог. Врло бледа је дефиниција и коњуктива (стр. 108). Ова партија, која је и иначе странцима необјашњива, морала је да буде јаснија бар самом писцу. Раззе ап!:епеиг (стр. 128) не образује се само с пређашње свршеним временом помоћног глагола ауо/г, већ и са е!ге. Садашње време глагола уетг с предлогом с1е и инфинитивом глагола радње (стр. 208 и 209) не објашњава довољно употребу глагола метг, јер недостаје у овој граматици и случај са имперфектом. Кста замерка важи и за глагол а11ег, који је много интересантнији. Напокон, нетачни су и коњуктиви имперфекта од глагола рои\'01г (стр. 216) и тзГгтге (стр. 227). Није: дие је ршззе нити дие ЈЧпзКшзе, како тврди писац, већ: ^ие је риззе и с/ие јЧпз^гтзгззе. Да је писац само знао од којих облика постаје коњуктив имперфекта, не би пао у овако кардиналну грешку. Ето најопштијих непотпуности овога уџбеника који има претепсија да буде најбољи од досадашњих. Овако се увек завршавају вредноћа, брзина и амбиција кад премашају способности. Шрко Дамњанотћ