Просветни гласник

334

Просветни Гласник

лама Книжества Сербје" и „МалБ^и учителв или србскш букварг садржавагаћаи у себи правила церковногБ и гражданскогг читани, нуждне молитве и многе полезне предмете за србску децу, саставио Г. Л. Зорић-в". 1 ) Исте године издао је Димитрије Исаиловић „Нћмачки буквар с преводом србским-Б". 2 ) 1839 године изађе „Алгебра устроена за употребленје слишателн Философ1е у лицеуму Кнджества СербЈе, одт> АтанасЈн Николића, професора Маеематике у истом лицеуму", „Францусши буквар -Б за употреблеше учеће се младежи у србском лицеуму" и „Мала читаоница за начално упражнеше младежи у нижимђ нормалнимЂ школама Книжества Серб1е". 3 ) И ако оволико уџбеника још није задовољавало целокупну потребу школа у Србији, те су се неки морали доносити из Аустрије, ипак се пред крај владе Кнеза Милоша јавља мисао да се место школских књига, којих већ има у Србији, не употребљују друге са стране донесене. На име, 15 априла 1839, 366, наређује се да престане предавање „старог, из Немачке доношиваног буквара, него да се предаје нов, у Србији печатан, и нека мања читаоница [биће „Мала читаоница", наштампана, као што се горе види, 1839]". 4 ) Сем чисто школских књига, изашло је и неколико поучних или практичних књига, које су у вези са наставом. Њих су преоодили или писали школски наставници. 5 ) Сем школовања у Србији, ради специјалних наука и ради продужења онога што се научило, за владе Кнеза Милоша слати су и питомци на школовање на страни. Прву идеју о томе дао је Кнезу Милошу Вук Караџић 1820 годцне. Предлажући му још тада отварање Велике Школе, он му је препоручивао и то да, ако би који од њезиних ученика показао „да има особити дар и вољу к науци,.., да се о државном трошку пошаље у Европу даље да учи науке и језике". °) И ако је Вуков предлог о Великој Школи пропао, изгледа да је српских питомаца на страни било врло рано. Још у новембру 1821 године помињу се у Петрограду „наши земљаци, који се ту уче". 7 ) Доцније је наших питомаца на страни било све више. Слати су у Петроград, Пешту, Беч и Париз, те су се учили различитим знањима. 8 ) У неким су варошима у Србији биле још и грчке, турске, јеврејске и немачке школе. ] ) Ш&ет, бр. 1055, 1023. -) Шс1ет, бр. 1026. 3 ) 1Шет, бр. 1086, 1092, 1106. 4 ) Гласннк, 24, стр. 11. ") Ст. Новаковић, Срп. БиблиограФпја, бр. 865, 878, 1020, 1081, 1108. 1] ) Вукова Препиека II, 637. 7 ) Вукова Преписка. IV, 82. " , 8 ) Еуниберт, 355.