Просветни гласник
12
Просветни Гласшш
у Високославиог Совета сали налази; 2. обашка израђеие ордене Ваше Светлости; 3. историческо изображеније Ваше Светлости оног времена кад сте Сербију од тирјанства и пропасти избављали и како и данас избављате, које је Ваша Светлост намеравала за мур определити".') Најзад, треба поменути да је и Адолф Берман, директор Књажеске Типографије, могао понешто „обцајхновати". Прва збирка слика у Србији је збирка Кнеза Милоша. Још у јуну 1823 године добио је он „једну моловану фигуру, која би Белведер дичити могла", један „МеЈзЈегзИск молераја", како је онда речено, која је представљала „једног старца с брадом, у порфиру обученог, на глави чалму и круну носи прегрливши голог нагог, пред њим клечећег и рукама молећег човека". Слика је била посвећена „Фиршту и Губернатору од Србије Господару Милошу Обреновићу од Јевте Поповића". 5 ) Даље, 1826 године, видео је Ј. Вујић у „парадној соби" Кнеза Милоша у Крагујевцу, поред већ поменуте Ђурковићеве слике Кнеза Милоша, још и „изображенија росиских императора на четврт табака напечатана". То су били: цар Михаил Теодорович Романов, цар Алексиј Михаилович, цар Теодор III Алексијевич, цар Јован Алексијевич, императори: Петар Велики, Петар II, Петар III, Павле I, Александар I, велики кнез Константин Павлович, тадашњи император Николај I, велики кнез Михаило Павловић, руски министар Строгапов, гроф Витгенштајн, турски цар Махмуд II и Наполеон Бонапарта. '■') Ова скромна и проста збирка сл-ика постепено је умножавана. Већ 1829 године помиње Пирх у крагујевачком конаку још и „лепе бакрорезе, који представљају низ старих српских владалаца, Немањића 1 ), и портрете знатнијих лица новијег времена", алегорију Доброчинства, која је „копија једне од слика из белведерске галерије у Бечу" г ') и једну слику Кнежеву. Обе последње слике рађене су масном бојом и тако су добре „да их можемо сматрати као почетак васпостављања лепих вештина у Србији". Радио их је неки млади Србин, за чије школовање има заслуга Кнез Милош.") Најзад се Кнежева збирка слика развила у читаву галерију. У августу 1833 године купљене су у Земуну од Константина Лекића, сликара, три велике слике за 2000 гроша и пренесене у Кнежев двор. 7 ) Исте године у децембру понуди Кнезу Милошу Наум
Ј ) Држ. Арх., К. К., Школе. ђ Вукова Преписка III, 114. 3 ) Ј. Вујић, II, 163—164. '•) Ово ће бити јамачно бакрорези ЈосиФа Миловука, иештанског књижара, „којп је нрве слике прекосовских Владалаца и косовских јунака издао" (Сретен Л. П..127.) 5 ) Можда је ово она иста слика коју је Кнезу Милошу 1823 године дао .ТеФта Поповић и коју смо мало час помињали. ") 0. Д. Пирх, Пушовање по Србпјн у годпни 1829 , стр. 107. 7 ) М. ТТетровић Т. 801.