Просветни гласник

14

Просветни Гласник

Учитељи су учили црквеном певању и своје ученике. Један ђачки хор, распоређен поред певница с обе стране олтара, певао је у пожаревачкој цркви 19 октобра 1829 године, на дан рођења Милана Обреновића. 1 ) Спремао га је јамачно тадашњи пожаревачки учитељ Аврам Гашпаровић, родом из Петровог Села у Бачкој. 2 ) — У Београду је преовлађивало грчко црквено певање. Њега је неговало грчко свештенство и грчко становништво. Знали су га и многи Срби, чак и они који никад нису учили грчкога језика, просто из похађања цркве београдске, у којој се служило и певало грчки. ;; ) Сем народне инструменталне и вокалне музике налазимо у ослобођеној Србији још и турску и циганску музику. Прву су нарочито неговали везирови музиканти, над којима је био један мектербаша (капелник). „Везирова музика", како су је називали, имала је: две хегеде, један сахан, један велики бубањ, једне цимбуле, једне даире са прапорцима и један триангл „илити просто рећи саџак", у који је једна зракава циганка с једном гвозденом шипком ударала". 1 ) „Овакова инштрумента не могу концерт музикални чинити", приметио је још онда Јоаким Вујић. Утисак од њих лако је замислити. Везирови су музиканти уз музику и певали турске и арнаутске песме. И о њиховом певању вреди што и о свирању. Пирх га назива „ужасним дерањем". Ова музика била је „свакодневна забава Његове Екселенције" београдског везира и почаст његовим одличним гостима. 5 ) У знак особитог благовољења и пажње, везир је своју музику позајмљивао и истакнутим Србима, кад би имали какво весеље. Такву једну љубазност учинио је везир Николи Брзаку о венчању његове кћери 1826 године. 0 ) Другу су неговали Цигани. Она је била циганска само по томе што су је изводили Цигани, иначе није имала ничега специјално циганскога. Цигани су свирали и певали српске и турске песме и мелодије, онако како им се где тражило. По селима они су свирали и певали српско комађе, а по варошима, где је било више Турака, турско. Инструменти су им били: -ћеманета, кларинети, зурле, даире и бубњеви. Кнез Милош и његова фамилија имали су своје Цигане свираче. 7 ) 1829 године били су свирачи Кнеза Милоша Мустафа и један његов пратилац. Свирали

Пирх, 73. -) М. Ђ. Милићевић, Поменнк , 98. 3 ) Сретен Л. П., 122. 4 ) Ј. Вујић, I, 37. Изгледа да је везирова музика била много већа од овог Вујићевог оииеа. 21 септембра 1821 јављају кнезови београдски Кнезу Милошу да су београдски Турци, кад је адакадски Абдурахман-паша паименован за београдског везпра, послали изасланике у Адакале са половином Марашлијине музике (Држ. Арх., К. К., Дел. Прош. 1821, Л« 87). : ') Ппрх, 41—42. ®) Ј- Вујић, I, 35—37 ' 7 ) 18 јула 1822 шаље Кнез Милош сину Милану „Чају место Мете да му свира" (Држ. Арх., К. К., Дел. Прот. 1822); 19 јупа 1823 шаље му Метпцу да му свира док се он (Милош) не врати са Милановим свирачем Кара-Ахметом (Држ. Арх., К. К.. Дел. Прош. 1323).