Просветни гласник

0 Књигама за Децу

39

одмах идућега бити замењено другим: поједини моменти њезини нека појачавају један оишти утисак, нека га удубљују, нека га одржавају. Тако само књига може одређивати дете и потпомагати ону сређеност, сталоженост, које највише доприносе стварању карактерности. После Вукових песама, четири места заузимају народне песме и приповетке, приређене од Д-ра Тихомира Остојића. Овде имамо други случај: уводе, читаве расправе, објашњења. Ту имамо две ствари од несумњиве вредности: народна предања и чланке из историје, географије и т. д., нашега народа. Да ли су и те ствари, овако спојене, за децу? Могли бисмо се питати да ли су коментари уопште за децу; за овакве коментаре можемо и без питања рећи да нису. Има ли смисла разиграти дечју фантазију, па је непосредно за тим стављати нагло пред хладну, научну стварност? Има ли смисла изазвати у њих чуство за једну личност, и затим рећи да је питање да ли је она и постојала, да историја не зна ништа о њој? Чему нам служе уметничка дела, да ли за разигравање фантазије, изазивање чустава, или за стварна објашњења, за сазнање чињеница, или за сазнање да — нема чињеница? Зашто да не оставимо добро дело само с дететом, да се оно само снађе с њим, само опријатељи с њим? Зашто да се трпамо између уметничкога дела и детета, када знамо да уметничко дело и дете имају заједничких црта, и да га дете у које чем може схватити непосредно, и боље него ли ми? Изнађите дакле књигу која одговара степену дететову, и оставите га само с њоме! Оставите га само с уметничким делом, као што га можете оставити само касније, или другом приликом, и са за њ примереним историјским или географским делом. Али не градите мешавине, — не реметите му утиске, не бркајте му појмове, не смешавајте му чуства! На шестом су и седмом месту Хомер-Маретић, Илијада и Одисеја, опет у потпуном, државном издању. Могу ли се Илијада и Одисеја дати читаве у руке ученицима основних школа? Дати им их у руке, значи ставити дечје стрпљење на тешку, на неиздржљиву пробу, јер спевови су врло велики, испевани дугим и, бар з_а нашу децу, заморним стихом. Дивна и примамљива места морала би се искупити тешким и до крајности досадним и празним набрајањем. Препирање је често сасвим простачко (одмах прво у Илијади, између Агамемнона и Ахила), многе радње веома сурове, и све то деца не могу још да схвате као обележја давно минулога времена. Опсцених је израза и радњи такође доста, већ од друге стране Илијаде, — и који би васпитач могао зажелети да му васпитаник у тако рано доба упозна Демодокову песму о Аресу и Афродити у VI певању Одисеје, колико било да се признаје ванредна лепота њезина? Што је досада речено, биће довољно да се види како Г. Стајић са добрим намерама није ударио добрим путем. За посао који је њему, као што се види, тако на срцу, мора се дати друга директива, да би се дошло до циља који би одговарао намерама и датој полазној тачки. Добро је