Просветни гласник

106

Просветнп Гласник

не само због извора, него и због каквих год остатака грчке и латинске прошлости у новим областима модернога живота којима се те научне гране баве. И из тога разлога потреба за класичким језицима је у тим струкама тако исто огромна као и због извора. Као што смо горе тумачили, Грци и Латини, нарочито у средњем веку, укрстили су се у великој мери чак и крвно са модерним светом. А то је укрштање узело још куд и камо замашније размере на духовном пољу. Што смо на поменутом месту рекли у опште, то вреди и за групу факата за које се интересује историја, етнологија с етнографијом, историска географија, и томе слично. Може се без претеривања тврдити да је грчки и латински утицај готово преобразио модерне народе у свима тим правцима. Колико Је на пр. измењена првобитна прадедовска душа модерних народа само грчким и латинским хришћанством! Споменимо и безбројне грчке и латинске културне потребе, обичаје, навике, сујеверице, врсте послова, начине вршења тих послова, разне предмете и артикле домаћега грчког и латинског живота, и т. д., и т. д., који су се уплели и у живот модернога друштва. Даље, Грци и Латини су засновали небројене модерне европске градове и насеља, која и данас постоје, често баш под некадашњим грчким и латинским именима. Они су крстили масу европских брда, река, долина и других природних ствари на европском континенту. Исто тако, они су својим утицајем врло знатно променили првобитна политичка стања модерних раса и племена. И т. д. Значи да се и у области наука о којима сад говоримо, на сваком кораку наилази на грчки и латински прст, па с тиме на грчки и латински језик. (СВИПИЋЕ СВ) д. Н. АНАСТАСИЈЕВИЋ

ПРОСВЕЋИВАЊЕ ОДРАСЛИХ 1 Кад о питању око чијег решавања практично радимо, и још једанпут почињем писати, чиним то поводом новинских весги о одлукама академског савета београдског университета које се тичу „најинтензивнијег рада на просв ећивању што ширих народних маса" који се, идуће јесени, има отпочети „на најразгранатијој основи". Између тих закључака, нас најмање интересује оно облигатно изашиљање у иноземство, да се проуче најбоље уређени народни университети, па ћемо наше примедбе на то најкраће забележити. Добро је, и треба културне наше људе, особито млађе, слати на оваке студије, али не у вези с практичним нашим потребама дана. За оно што нама треба већ данас, а што ће на јесен требати „уједињеној акцији свих